Hrvatski poljoprivrednici traže protivgradnu odbranu, ministar odgovara: Ako vam to psihološki znači...
Hidrometeorološki zavod tvrdi da postoji i šansa da aerosol u raketama poveća zrna grada
Hrvatski ministar poljoprivrede Josip Dabro rekao je da, iako struka kaže da rakete nemaju svrhu, treba koristiti sva dopuštena sredstva. Lokalni hidrometeorološki zavod (DHMZ) navodi da postoji i šansa da aerosol u raketama poveća zrna grada.
- Kontaktirao sam Državni hidrometeorološki zavod da vidim što se može učiniti kako bi ovakve stvari sprečili u budućnosti. Imao sam i brojne pozive jer poljoprivredni proizvođači insistiraju na vraćanju protivgradne odbrane s raketama kao nekada. Zatražio sam od DHMZ-a informaciju o stanju laserskih lampi i došao do zaključka da su u jako lošem stanju - rekao je ministar poljoprivrede Dabro tokom posete Bošnjacima, opšini nedaleko od Županje koja je u ponedeljak teško stradala u nevremenu praćenim jakim vetrom, kišom i velikim gradom.
"Nisu pomogle BiH i Srbiji"
- S druge strane, susedne zemlje Srbija i BiH koristile su rakete, a ishod je bio isti kao kod nas. Postavljam pitanje - vredi li čekati i plaćati štetu od elementarnih nepogoda, ili možemo uložiti u sprečavanje štete? - pitao je Dabro.
Stao je na stranu poljoprivrednika i raketara, koji su, kaže, imali pozitivna iskustva s tim sistemom odbrane. Za Novu TV izjavio je potom da bi Hrvatska to trebala opet da pokuša, četiri godine kasnije nakon što je Vlada Andreja Plenkovića sistem stavila van snage.
- Ono što je i meni zagolicalo maštu je to da nauka ne priznaje rakete, ali ako ljudi to traže, trebamo reparirati kompletan sistem. Ako to makar i psihološki znači ljudima - rekao je Dabro.
Naime, oštećeni ne mogu da se pomire s "Izveštajem i mišljenju o opravdanosti daljeg rada sustava obrane od grada u Republici Hrvatskoj", Državnog hidrometeorološkog zavoda iz 2018, gde piše da iskustvo pokazuje da nije učinkovita u onolikoj meri kao što se početno mislilo.
Rezultati su pokazali da stari sistem nema statistički značajne razlike u pojavnosti grada kod zasejavanih i kod nezasejavanih gradonosnih oblaka. Na temelju tih rezultata mnoge su zemlje ukinule ovakvu državno finansiranu obranu. Osim toga, sproveli su i istraživanja koja uključuju i modeliranje oblaka numeričkim modelima. Ona su pokazala da je mogućnost smanjivanja veličine zrna grada uz povećanu koncentraciju aerosola jednaka mogućnosti da se veličina zrna poveća. To zavisi samo o profilu temperature i vlage u oblaku.
Takva odbrana, piše DHMZ, problematična je i zbog očuvanja okoline jer se tokom eksplodiranja ispušta reagens sa srebrnim jodidom u slobodnu atmosferu pri tlu (generatorima) i po visini (rakete). Uz to postoji i sigurnosni rizik ispaljivanja raketa.
Amerikanci odustali od raketa
- Te rakete mogu štititi našu savest, da smo učinili sve, ali ishod ne mora biti pozitivan. Čak se može napraviti šteta na nekom drugom lokalitetu - rekao je za HRT klimatolog i profesor na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu Branko Grisogono.
Potvrdio je da je "naučno dokazano" da te rakete nemaju znatniji uticaj na te fenomene, zbog čega su Amerikanci prestali s istraživanjima početkom 70-ih godina prošlog veka. Zato se, kaže, treba okrenuti drugim modelima zaštite.
- Naši poljoprivredni fakulteti proučavaju sorte koje će se bolje ponašati nakon prolaza superćelijskih oblaka - rekao je Grisogono i predložio da se manje površine štite mrežama koje su se pokazale kao učinkovite.
(Telegraf.rs / 24sata.hr)