Jasna živi od 270€ penzije sa bolesnim unukom i ćerkom: Ko im vidi dom to ne bi naslutio, ovo je njena priča

U dućan Jasna ide samo prvog u mesecu, kada joj dođe penzija, i tada kupi samo osnovne namirnice - malo piletine za unuka i krompira za sebe i Maju

U drvenoj kućici u Jablanovcu kod Zaprešića živi penzionerka Jasna sa ćerkom Majom i unukom Angelom. Ulaskom u njihov topli dom niko ne bi posumnjao da ova porodica teško živi. Njihov je stančić na prvi pogled uredan i lepo sređen i deluje kao tipično hrvatsko domaćinstvo. Međutim, ofarbani knauf skriva rupe u spoljnim zidovima. Oni jedva spajaju kraj s krajem, a mnoge stvari koje su većini Hrvata uobičajene njima predstavljaju nedostižan luksuz, piše Index.

Zbog bolesti unuka većinu ostalih prihoda - alimentaciju i dečji dodatak, troše na lekove, a zbog Majinih zdravstvenih tegoba svo troje preživljavaju sa 270 evra Jasnine penzije. Kada se tome doda račun za struju koji iznosi 100 evra, Jasninoj porodici ostane samo 150 evra. Zbog toga struju ne plaća svaki mesec, nego tek kada joj stigne opomena pred isključenje.

Preporučujemo

"Za unuka uvek mora biti hrane, njemu znamo da kupimo malo tikvica ili kelja i malo piletine. To ja onda istučem na jako tanko i stavim u škrinju da stoji. Nas dve uglavnom jedemo ajnpren supu, krompir, rižu, testo... Najčešće ništa ne kuvamo, nego samo pojedemo hleb i mast koju dobijemo od komšija", priča Jasna za Index.

Hleb, kaže, uzima od pekara koji vozi po kućama.

"On me zapiše u knjižicu pa mu platim kad mogu. To uzimamo svaki drugi-treći dan. Bude dana kada idem i posuđujem od ljudi, pitam komšije za namirnice i tako se snalazim. Moram reći da nam ljudi stvarno pomažu kada ih pitam i zamolim", priča Jasna.

Zbog jako malih primanja pomoć poslednjih godinu dana dobivaju i od "Caritasa".

"Prošle godine smo stupili s njima u kontakt i sada i ja i ćerka dobijamo paket. U njemu budu pašteta, ulje, brašno, pirinač, deterdženti i šamponi, to nam sve izdrži do kraja meseca", kaže sagovornica.

"Ne sećam se kad sam zadnji put bila na kafi"

U dućan Jasna ide samo prvog u mesecu, kada joj dođe penzija, i tada kupi samo osnovne namirnice - malo piletine za unuka i krompira za sebe i Maju.

Na pitanje koliko pute mesečno može da priušti povrće, kroz smeh odgovara da je to veoma retko.

"Nas dve meso i povrće uglavnom ne jedemo. Voće eventualno ako dobijemo od komšija. Sve to prvo ide unuku, a onda mi pojedemo što ostane", kaže Jasna.

Pitali su je i kad je zadnji put bila na kafi, kaže da se ne seća.

"Jednostavno gledamo na svaki evro. Međutim, htela bih to sebi da priuštim ako nam se situacija malo popravi", odgovorila je.

Njen suprug iznenada je preminuo pre 16 godina. Ona je radila na teniskim terenima u Rudešu i čistila po apotekama, a 25 godina bila je zaposlena u TEP-u. Nakon suprugove smrti počela je da prima porodičnu penziju, s kojom preživljava i danas.

"Često nam dolazi hitna pomoć"

Priča i kako joj je ćerka bila u braku, a nakon što se razvela, vratila se kod nje. Posle toga su krenuli i njeni zdravstveni problemi, zbog kojih već četiri godine ne može da nađe posao.

"Maja ima Rejnoov fenomen, od kojeg joj poplave prsti na rukama i nogama, krvne žile su joj skroz otišle", priča Jasna i dodaje da to nije jedini Majin zdravstveni problem, pošto ima i hormonski poremećaj, visok pritisak i tahikardiju.

"Hitna nam često dolazi ili za nju ili za unuka. Pokušala je raditi u par navrata, ali svuda gde dođe padne u nesvest i niko ne želi da je uzme za stalno. Mislim da zdravstveno stanje unuka jako utiče na nju. Borimo se samo zbog njega", priča Jasna za Index.

Njen unuk, kaže, boluje od teškog oblika astme.

"Ima sužene bronhije pa mu se znaju stegnuti i u tim situacijama poplavi. Svake godine ide na talasoterapiju u Crikvenicu. Sada je treći razred osnovne škole, trebalo je da bude četvrti, ali su ga zadržali jer on kada dođe zima, uopšte ne može da ide u školu. To bude strašno, imunitet mu je jako pao. S tri godine je dobio i hemoroide i u uši su mu ugradili cevčice", kaže Jasna.

Zbog svog stanja Angel bi hitno trebalo da se iseli iz kuće u kojoj žive, a to im trenutno zadaje najveće probleme.

"Mi jednostavno nemamo kud. Obratili smo se za pomoć na sve adrese na koje smo mogli, niko nam ne može pomoći", priča ogorčena Jasna.

"Ova kuća je izgrađena 1905. godine. Kupili smo je ja i suprug. Da je poživeo, možda bismo nešto od nje i mogli da napravimo. U podrum ulazi voda, nekad bude i do kolena. Sva ta voda ide prema gore i zbog toga imamo jako puno vlage. Kuća se ne može sanirati jer temelji nisu dobri, ona se urušava. Zbog vlage u kojoj živimo unuku je sve gore i gore. Lekari nam stalno govore da ga treba da odemo iz kuće, ali nemamo kud", priča.

Kaže da je njena pokojna majka imala jedan stan od 26 kvadrata.

"On je bio u sklopu stare kuće s još tri stana. Ja sam to uspela da prodam pre četiri godine za 70.000 kuna. Sanirali smo zidove tek toliko da nam miševi više ne ulaze unutra", dodaje.

Jasna i Maja zabrinuto kažu da su na rupe u zidovima stavile samo knauf. U podrumu pokazuju daske na plafonu. Na gornjoj strani dasaka je laminat.

"Nismo mogle da priuštimo pravi pod. Kroz sve to sada prolazi voda", priča Jasna.

Zbog svega toga Jasna i Maja nadaju se da će pronaći nekoga ko bi mogao da pokrene humanitarnu akciju da im se sredi stambeno pitanje.

"Ja za svoje zdravstveno stanje više ni ne pitam, nemam se vremena da se bavim time. Ipak, za unuka ćemo se boriti i dalje. Nećemo stati", poručuje penzionerka Jasna.

(Telegraf.rs/Foto: Index/Hana Kajari)