Kraus: Dolazili smo u Jasenovac da bi postigli dogovor,ali do dogovora nije došlo

"Mi smo dve godine za redom dolazili ovde da se nešto dogovorimo. U godinu dana nije bilo nikakvog dogovora", rekao je predsednik jevrejske opštine Zagreb

Predsednik jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus, koji danas nije učestvovao u službenom protokolu u obeležavanju 79. godišnjice sećanja na žrtve Jasenovca, istakao je da su dve godine dolazili u Jasenovac da bi postigli dogovor, ali da do dogovora nije došlo.

"Mi smo dve godine za redom dolazili ovde da se nešto dogovorimo. U godinu dana nije bilo nikakvog dogovora. Kao što znate, Hrvatska je predsedavala Međunarodnim savezom za sećanje na holokaust (IHRA) godinu dana, a u tih godinu dana osim potpisivanja deklaracija konačnog dogovora oko bloka 17 u Aušvicu, što nije samo pitanje Hrvatske, nego međunarodnih dogovora bivših naslednica Jugoslavije, nije gotovo ništa učinjeno", rekao je Kraus novinarima, prenela je Hina.

Preporučujemo

To što su menjani nazivi ulica dobijenih prema imenima ustaških oficira po gradovima, dodao je on, učinjeno je tako što diplomatski izaslanici Izraela "nisu hteli da dele medalje dok se ne maknu ulice ili smo pritiskali mi državu, a ona nije učinila ništa".

Kraus je naveo kako je "vrhunac svega" bio sastanak u Ministarstvu kulture pre mesec dana oko dogovora za komemoraciju, kada je bilo postavljeno pitanje vezano za revizije teksta na panou koji će biti postavljen u Jasenovcu.

"Postavio sam pitanje zašto i ko je to učinio - bez odgovora. Nakon toga sam tražio da dobijemo pismeno odgovor, koji nismo dobili, i poslao sam ponovno, nakon 14 dana, imejl da čujemo o čemu se radi, bez odgovora", rekao je Kraus i dodao da je konačno na sastanku u Karlovcu, čovek iz ministarstva koji je predsedavao tom susretu, izjavio da nema dozvolu da kaže ko je to uradio uz obrazloženje da mora da pita one koji su radili reviziju.

"Na to sam ostao bez reči", objasnio je Kraus.

Upitan hoće li se ikad stvari promeniti i postići ono ključno što traži - zabranu ustaškog pozdrava, odgovorio je da to nije samo pitanje Jevrejske opštine Zagreb, već svih žrtava koje su stradale po rasnim zakonima ili zbog nacionalnosti. Istakao je i da je i ove godine 10. april, kada je osnovana NDH, ponovno slavljen u Splitu, bez reakcije vlasti.

(Telegraf.rs/Tanjug)