Davor Santrač (9) je nestao pre 35 godina na bazenu: Drugari tvrdili da ga je nepoznati muškarac odvezao autom

K. P.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Skoro 25 godina od tog 16. avgusta 1988. ona, njihova majka Mira i otac Stevan su pričali da svake sekunde žive s nadom da je Dado živ i da će se javiti ili pojaviti

Foto: Facebook/Davor Santrac- Help me find my brother

Davor Santrač nestao je 1988. godine na bazenu u Vukovaru. Skoro 36 godina od tog 16. avgusta 1988. njegova sestra Sanja, majka Mira i otac Stevan svake sekunde žive s nadom da je Dado živ i da će se javiti ili pojaviti. Tako su govorili za medije 2013. godine, a tekst prenosimo u celosti.

Sanja Santrač imala je tri godine kada je njen devetogodišnji brat Davor nestao sa bazena u Vukovaru.

Skoro 36 godina od tog 16. avgusta 1988. ona, njihova majka Mira i otac Stevan svake sekunde žive s nadom da je Dado živ i da će se javiti ili pojaviti.

Ta je nada rođena na ne baš čvrstim tvrdnjama jednoga sedmogodišnjaka i pet godina starijega dečaka, koji su ga poslednji videli. Njihove priče da ga je jedan čovek odvezao autom bile su i jesu osnova na kojoj su se temeljile mnoge potrage, a na kojima se i danas hrani svaki pokušaj njegovih najbližih da ga nađu.

- Molim sve koji mogu pomoći da se na temelju fotografija moga brata iz onoga doba izradi fotorobot kako bi on mogao izgledati danas, u dobi od 34 godine - zamolila je pre pre mnogo godina iz Kanade Sanja na Facebook stranici "Davor Santrač - Help me find my brother".

"Ako mislite da je živ, zašto vam se nije javio sve ove godine, pa nije bio beba", bio je jedan od komentara na objavu na šta je Sanja napisala neke od mogućnosti: "Ne smije. Ne može. Ne zna kako ni jesmo li živi posle 1991. Možda nema pristup internetu ni telefonu. Države u koje su tada odvođena oteta deca su Azerbajdžan, Irak, Iran", odgovorila je Sanja.

- Uostalom, sve je moguće, a mi se i dalje nadamo - napisala je Sanja.

Santračevi iz Borova naselja do dana nestanka nisu puštali Davora na bazene. Uvek je pitao, kaže njegova majka, "Kako to mogu svi, a ja ne?", i tog je utorka je govorio: "Majko, majčice, molim te, pusti me. Brzo ću se vratiti, do pet. Ne brini se, ja sam veliki."

Majka je popustila jer je bio dobar plivač i on je oko 16 sati otišao. Već u 17.30 bila je na bazenu. Našla je njegov suv peškir, naočare, borolete, pantalone i sat. Davora nije. Svi su ga tražili. Ronili su, ispraznili bazen, raštrkali se na sve strane, a u satima i danima koji su sledili pretraženi su i nedaleki Dunav u kojem nikada nije hteo da se kupa.

Angažovana je policija, ribolovci, čak i helohopteri.

Otac je išao i u nedaleka romska naselja, a potraga traje i danas.

Nepoznat čovek

Tada 12-godišnji Dalibor Grgurević tvrdio je da su njih dvojica nakon plivanja gledala skupinu koja je igrala stoni tenis, a onda je nepoznati čovek pozvao Davora i ponudio mu čokoladu.

On se provukao kroz žičanu ogradu pa su ušli u auto i odvezli se.

Sedmogodišnji Radovan Latinović rekao je kako su zajedno plivali, a sa njima je bio i čovek koji je Davora pitao s kim je došao, gde živi... Možda bi ipak dobar fotorobot 45-godišnjeg Davora mogao biti dobar trag.

(Telegraf.rs)