Telo bake četiri meseca ležalo na Patologiji, sahranile je bivše koleginice: Komšije otkrile tužnu priču

Otac preminule je bio bivši oficir JNA koji je umro 1981. godine, a majka 1967. godine... Komšije navode da je bila u pitanju uspešna žena, veoma kreativna i načitana - prava gospođa

Telo 77-godišnje Splićanke, bivše radnice splitskoga "Koteksa", četiri meseca "ležalo" je na ledu na odeljenju splitske Patologije a da niko nije došao po njega.

O tome bruje stanari Lovretske ulice u Splitu, gde je mirno živela, bez velike komunikacije sa komšijama, a sad je aktuelna priča i oko njenog nasledstva jer je pokojnica imala stan od 44 kvadrata na svoje ime, nekoliko štednih knjižica i automobil "Renault Twingo", piše Slobodna Dalmacija.

Preporučujemo

Očigledno je da nije imala rodbinu koja bi došla po njeno telo, sahranila je i na kraju preuzela ostavštinu. Niko ne zna je li pokojnica ostavila kakav pisani trag kome ostavlja svoje nasledstvo, a kako stvari stoje, utvrđeno je da ona uopšte nema rodbine, a kamoli najbližih članova porodice. Sada se šire priče da će sva njena imovina ostati Gradu Splitu, ali to su samo nagađanja.

Njeno telo je, nakon intervencije vatrogasaca, pronađeno u njenom stanu na drugom spratu zgrade u Lovretskoj ulici 17. septembra prošle godine, a sahranjena je na splitskom Lovrincu 15. januara ove godine. To je sigurno i to je proverljivo, kao što je sigurno da su joj osmrtnicu bez verskih obeležja u novinama dale njene radne koleginice iz splitskog "Koteksa". I niko više.

Jedna starija stanovnica Lovretske ulice, koja je policiji i prijavila da joj je nešto sumnjivo i da oseća neugodan miris iz stana ove žene, s kojom je razmenjivala knjige jer su obe imale strast prema čitanju, ali nisu bile kućne prijateljice jer takvih prijateljica i prijatelja pokojnica nije ni imala.

Živela je povučeno i nije dopuštala da se s njom izgradi neki dublji odnos. Kako piše Slobodna Dalmacija, nikada se nije udavala, nije imala dece, otac joj je bio bivši oficir JNA koji je umro 1981. godine, a majka 1967. godine. Ime je dobila po jednom romanu Marije Jurić Zagorke, s kojom je njena pokojna majka bila velika prijateljica.

"Moja komšinica umrla je sigurno pet dana pre nego sam se ja toga 17. septembra, oko 20 sati, javila policiji i prijavila da osećam neugodne mirise iz stana, a nakon što je neko vreme nisam videla. Pre toga je svakog dana iznosila smeće ili s vodom iz klime zalivala cveće. Šetala sam sa psom i videla otvoren kuhinjski prozor, i tu scenu sam gledala dva-tri dana. Sve dok nisam osetila neugodan miris, nisam preduzimala ništa, mada mi je sve bilo sumnjivo. Nakon moga poziva došla su dva policajca, koji su pozvali vatrogasce"m priča komšinica.

Vatrogasci su hidrauličnom dizalicom podigli jednog mladog vatrogasca na devet metara visine, do drugog sprata.

"Vatrogasac je s unutrašnje strane otvorio vrata i odmah istrčao napolje jer nije mogao da diše od smrada, a onda je posao preuzela policija. Zvali smo Hitnu pomoć, došlo je njih troje, a onda su oko 22 sata došli sa splitske Patologije i odneli telo pokojnice", kaže je sagovornica, koja je verovala da će se pogreb organizovati vrlo brzo nakon smrti, a ne da će se na sve čekati puna četiri meseca.

Propao jedini trag

"Tačnije, četiri meseca manje dva dana. Ja sam, kao i sve komšije, na sve načine pokušala da dođem do njene rodbine jer smo uz prisutnost policije pogledali i njene rokovnike i beleške. Samo jedan trag je vodio prema Karlovcu, kod jednog muzičara, ali mi je on rekao da nema nikakve veze s pokojnicom. Zamolila sam ga da pita svoje roditelje, ali pokazalo se da ni oni ne znaju za pokojnicu", kaže komšinice.

Kaže da je čak htela da zove i jednog mladog reportera jedne privatne nacionalne televizije koji ima isto prezime kao pokojnica i da ga pita da li mu je nešto u rodu, ali je odustala.

"Mislim i da su se iz policije trudili da dođu do njene uže rodbine ili bilo koga bliskog, ali i to je bilo bez uspeha. Njenu odeću smo skupili i predali je Caritasu, a bankovne knjižice i ostala dokumenta pregledala je policija i sve je snimljeno i arhivirano", kaže ona.

Ističe da se sa patologije mesecima niko nije javljao.

"Smrtni list niko nije dobio, a nama su na Mirovinskom osiguranju rekli da je oni još uvek vode kao živu jer nije stigla njena umrlica", ističa komšinica.

Kako je vreme prolazilo, desetak ljudi iz zgrade je odlučilo da skupi novac i sahrani svoju komšinicu.

"Svi smo mi mahom penzioneri, puno nam je bilo da damo sto evra po osobi za sahranu, ali nije bilo druge. Računali smo, ako se nađe naslednik i podigne tu ušteđevinu, platiće sahranu, a ako ne, hvala Bogu. Naša komšinica nije repa bez korena, imala je u Splitu na Lovrincu i svoju grobnicu, u kojoj su joj sahranjeni roditelji, i nije zaslužila da njeno telo bude četiri meseca u ledu na splitskoj Patologiji", kaže komšinica, koja ni sada nema odgovore na neka pitanja koja muče nju i stanare zgrade.

Patologija tražila "ležarinu"

"Nakon tri meseca od pronalaska tela, naša predstavnica stanara otišla je do splitske Patologije i tada su joj rekli da mi stanari moramo da platimo 15 evra eura po danu ležarine za telo pokojnice ako želimo da preuzmeo njeno telo, a onda se to spustilo na navodnih šest i po evra po danu. Ja sam lično zvala i upravu KBC-a Split i raspitivala se o tome, ali nijedan suvisao odgovor nisam dobila. Nama stanarima bi ta ležarina došla još po sto evra po glavi i na to nismo pristali. Bog njoj dao pokoj, ali 200 evra da penzioner da za njenu sahranu i ležanje na Patologiji stvarno je za nas puno, kad nam je penzija oko 400 evra mesečno", priča komšinica.

Ona kaže da ne zna kako se to završilo, ali nakon nešto više od tri i po meseca, za njenu smrt su saznale i njene kolegice iz splitskoga "Koteksa", s kojima je radila, pa su platile čitulju.

"Ne znam ko je platio sahranu. Mislim još niko. Te žene su bile ljute na policiju, razgovarala sam s njima, ali rekla sam im da nemaju za to razloga jer su oni uradili sve profesionalno, već da treba da zovu Patologiju, tačnije KBC Split. Ne znam šta su one radile nakon toga, kako su uspele da dođu do tela pokojnice i organiziraju sahranu, kao ni da li su trebale da plate kakvu ležarinu", kaže sagovornica Slobodne Dalmacije.

"Nas su zabolele priče kako mi stanari želimo njen stan i sve što je imala te da ćemo sve to prodati i podeliti, što apsolutno nije tačno, a te priče su se pojavile tek kada smo mi kontaktirale Patologiju. Ja puno odgovora na sve ovo nemam, ali mislim da to moja komšinica nije zaslužila", kaže suseda preminule.

Stanarima nije jasno zašto je njihova komšinica bila tako zatvorena, pogotovo što je bila srčani bolesnik dugo vremena, imala je i rak dojke i poslednjih trideset godina bila pod posebnom prehranom.

"Imala je 77 godina, niko ne želi svoj životni kraj, ali da baš s nikim nije bila posebno dobra, to je istina. Ona bi iz svog Twinga po pet puta na 2. sprat nosila kupljenu spizu, a nije htela da joj niko od nas pomogne", ističa komšinica.

Na sahrani je bilo oko tridesetak ljudi, iz zgrade preminule petoro. Stanari kažu da su čuli da je pokojnica bila šef računovodstva u "Koteksu", premda oni misle da je bila neki šef vezan uz organizaciju nabavke.

"Ona je u mladosti puno putovala, bila je uspešna žena, ali ni o sebi ni o svom poslu nije govorila ništa. Sve što je očima videla, rukama je znala napraviti pa tako i svoje lepe kapute, haljine, pulovere i ostalu garderobu. Bila je dama, školovana, pristojna, ali tajanstvena", kažu stanari i dodaju da jedva čekaju da se pronađe neki zakoniti naslednik pokojnice ili neko od najbliže rodbine ili da se pronađe njen ugovor o poklonu, ako ga ima.

"Mi imovinu i novce naše komšinice ne tražimo, čak je predstavnica stanara objavila na internetu da se traži njena rodbina, ali niko se do sada nije javljao", tvrdi komšinica koja je molila da ostane anonimna.

Iz KBC Split kažu da je pokojnica bila dovezena na Klinički zavod za patologiju, sudsku medicinu i citologiju KBC-a Split radi sprovođenja sudsko medicinske obdukcije nakon što je pronađena mrtva u stanu u Splitu.

"Po sprovođenju obdukcije utvrđen je uzrok smrti, a telo pokojnice je zadržano u bolničkoj mrtvačnici do dolaska rodbine, kao što je uobičajena praksa, ali to se u ovom slučaju nije dogodilo četiri meseca", navode.

Iz Kliničkog zavoda za patologiju, sudsku medicinu i citologiju prof. dr sc. prim. Šimun Anđelinović je rekao da se, u slučaju da niko od rodbine ne dođe po telo pokojnika, pokreće postupak sahrane sa socijalnom službom grada Splita i drugim nadležnim institucijama.

U konkretnom slučaju, na insistiranje bivših radnih koleginica pokojnice, a nakon potvrđene spoznaje da imenovana nema rodbinu ali poseduje grobno mesto na Lovrincu, obducent je istima izdao potrebnu dokumentaciju za organizaciju sahrane, nakon čega je Pogrebno poduzeće Lovrinac pokojnicu odvezlo na gradsko groblje.

"Napominjemo da takozvana ležarina, kao niti ikakvi drugi troškovi KBC-a, nisu nikome naplaćeni", ističe.

Grad Split: Trošak sahrane iz ostavine umrlog

Slobodna Dalmacija pisala je i Gradu Splitu da li znaju nešto o smrti 77-godišnjakinje iza koje je ostala pozamašna imovina i pitali ih hoće li Grad Split biti naslednik njenih nekretnina i štednje. Objasnili su kako se postupa u ovakvim situacijama.

"Grad Split nema službenih obaveštenja o smrti naše sugrađanke, kao ni zahteva za finansiranje pogrebnih troškova pokojnice, te prema tome nije bilo ni pravnih postupanja s tim u vezi. Inače, pravo na novčanu naknadu za podmirenje pogrebnih troškova, u što spada osnovna pogrebna oprema i troškovi ukopa do najviše 331,80 evra, može ostvariti član porodice umrle osobe s prebivalištem u Gradu Splitu, ako ispunjava uslov prihoda. Za to se mora podneti zahtjev sa potrebnom dokumentacijom. Pogrebne troškove za umrle osobe koje su imale prebivalište u Gradu Splitu, bez porodice, podmiruje Upravno telo s pravom nadoknade pogrebnih troškova iz ostavine umrlog", ističu.

(Telegraf.rs)