Slike Triglava od pre 100 godina i sada pokazuju jezivu istinu o nama: Šta se ovo desilo sa čuvenim glečerom?

Pitanje je vremena do kada će moći da se hvale glečerima u Sloveniji

Upoređivanje fotografije glečera Triglav, koja je nastala pre tačno 100 godina, sa fotografijom koju su istraživači napravili ove godine, otkriva tužnu realnost klimatskih promena.

Ove godine slovenačke geografe dočekale su gole stene na mestu glečera Triglav, gde su prošle godine izbušili skoro pet metara duboko. Glečer se podelio na dva dela, u velikoj meri smanjen je i proređen, a mediji pišu da je pitanje vremena do kada će moći da se hvale glečerima u Sloveniji.

Preporučujemo

Krajem septembra geografi su vršili merenja slovenačkih glečera i ona su zabrinjavajuća. Kako je objasnio šef merenja Miha Pavšek sa Instituta Anton Melik ZRC SAZU, oba slovenačka glečera se najpre smanjuju i stanjuju, prenosi Čas za zemljo.

Prošle godine glečer Triglav je imao još 0,7 hektara, što je uporedivo sa površinom fudbalskog terena. Kako je istakao, ove godine se Triglavski glečer raspao na dva glacijalna dela, koji zajedno imaju manje od 0,2 hektara. Ovo je, međutim, više uporedivo sa dva odbojkaška terena nego sa fudbalskim terenom.

Glečer ispod Skute je, kako objašnjava Pavšek, još uvek u jednom komadu. Njegova površina je ista kao i prošle godine, ima 1,2 hektara, ali se ovaj glečer znatno proredio, upozorava Pavšek.

Koji su razlozi što je glečer ispod Skute u nešto boljem stanju od Triglava?

"Kako se ispostavilo, odlučujući faktor za postojanost glečera je njegov senoviti položaj", kaže Pavšek.

Kako je objasnio, današnja površina glečera ispod Skute je u potpunoj hladovini oko sedam meseci u godini, dok je površina Triglavskog samo polovinu tog vremena.

Sličan proces se dešava i drugde. Kako podseća Pavšek, iz Švajcarske se ove godine prijavljuje i stanjivanje glečera od pet do šest metara, obim tamošnjih glečera je u poslednje dve godine smanjen za čak 10 odsto.

Kako objašnjava Pavšek, 6,1 stepen Celzijusa je rekordna prosečna temperatura sezone topljenja drugu godinu zaredom posle 1955.

Kako dodaje, prve četiri sezone topljenja su sve iz poslednjih šest godina: 2018, 2019, 2022. i 2023.

Najviše snega ove godine, snežni pokrivač je bio debeo 445 centimetara, bio je tek sredinom maja, a onda je nestao za samo 35 dana. Leto je bilo veoma kišovito, ali očigledno da su padavine bile toplije, što i ne čudi, kaže Pavšek. Tokom avgustovskih poplava, temperatura mora u zapadnom Mediteranu bila je više od 4 stepena Celzijusa iznad višegodišnjeg proseka, podseća on.

Drugi razlog za pogoršanje rezultata je prethodna sezona, sa vrlo malo snega i istom temperaturom, ali je prošle godine to bila posledica čestih toplotnih talasa, a ove godine sezonskih temperaturnih kolebanja sa normalnim i toplim periodima, objašnjava on.

U svakom slučaju, krajnji rezultat je smanjenje i proređivanje svih pojava vezanih za sneg, zaključuje Pavšek.

(Telegraf.rs)