U ovom gradu na Jadranu snima se svaki korak, kao da žive u Velikom bratu: Kazne samo pljušte
U toku su planovi da se videonadzor proširi na nelegalna odlagališta otpada u okolini grada
Na ulicama Šibenika krajem jula uveden je savremeni sistem videonadzora vredan 14 miliona kuna (oko 1,85 miliona evra) čija je glavna namena kontrola gradske imovine i saobraćaja.
Za sada je postavljeno 200 kamera koje su uključene 24 sata dnevno, pa je u prvih 45 dana ispisano više od 20.000 kazni za nepropisno parkiranje, piše Jutarnji.
Do kraja godine, plan je da se se postavi ukupno 230 kamera na 70 lokacija, a pristup nadzornom centru sistema omogućen je pojedinim zaposlenima PU šibensko-kninske i jednoj osobi u gradskoj upravi, ako to policija od nje zatraži.
Prvih 200 kamera podstaklo je različite reakcije građana - neki se slažu da će se sistem vremenom pokazati kao koristan, dok se drugi boje narušavanja privatnosti i povećanog broja kazni, budući da su kamere uključene 24 sata dnevno.
Gomilanje kazni za Dnevnik Nove TV opisao je i taksista Matej Grubišić, koji veruje da je problem prvenstveno što u gradu nema dovoljno mesta za taksiste, a ne postoje ni lokacije gde bi mogli da pokupe ili ostave putnike.
"Kolega i ja smo dobili kazne dok sam radio preko njegovog obrta, 13 komada. Drugi su u proseku dobijali deset, neko više, neko manje", kaže Grubišić.
Prema informacijama Nove TV, tokom prva četiri sata rada kamera ispisano je više od 200 kazni za nepropisno parkiranje, a za 45 dana ispisano ih je više od 20.000, čije su se cifre kretale od 30 do 90 evra.
Kako se navodi na službenoj stranici grada Šibenika, pri definisanju rasporeda kamera posvećena je velika pažnja pokrivanju prostora ispred vrtića, škola i dečjih igrališta, a zatim saobraćajnica, raskrsnica i ulaza u grad.
"Mnogi će reći da nama ne trebaju kamere jer je Šibenik siguran grad. Zaista, u odnosu na druge sredine, mi živimo relativno mirno i sigurno. Ipak, treba znati da se na našem području godišnje dogodi između 200 i 300 razbojništava, krađa i oštećenja tuđe imovine. Tome treba dodati između 300 i 350 saobraćajnih nesreća sa materijalnom štetom, povređenim i poginulim osobama. Pritom smo svi skupa posebno osetljivi na sigurnost dece", objasnio je dogradonačelnik Danijel Mileta.
Mileta dodaje da građani prilikom svakog oštećenja javnih površina i nemara prema okolini postavljaju pitanja zašto na tim lokacijama nisu instalirane nadzorne kamere, stoga ih je to dodatno podstaklo da se pristupi projektu.
U toku su i planovi da se videonadzor proširi na nelegalna odlagališta otpada u okolini Šibenika i sve podzemne kontejnere za otpad. Kako kaže, za to je potreban dodatan trud policije, pa se s MUP-om definiše sporazum o pristupu podacima.
"Na ovaj način dobili smo integrisan, merljiv i moderan sistem videonadzora javnih površina sa svrhom stvaranja što boljeg i sigurnijeg okruženja građanima i turistima", kaže Mileta.
Sistem zapravo funkcioniše pomoću veštačke inteligencije. Ona prepoznaje predefinisane zone poput trotoara, saobraćajnih traka i autobusnih stajališta, kao i automobile koji su unutar njih nepropisno zaustavljeni ili parkirani.
Kamere ih povećaju, nekoliko puta fotografišu kroz određeni period i evidentiraju registraciju. Ako je automobil na nedozvoljenom području duže od minut, sistem arhivira snimljene podatke i stvara predloge prekršajnih naloga.
Sledeći korak obavlja saobraćajni redar koji ih proveri i potvrdi. Takođe, svi videozapisi se na određeno vreme čuvaju kako bi im se u slučaju kaznenih i prekršajnih dela moglo pristupiti i ustanoviti što se dogodilo i ko su učesnici.
Unutar grada su postavljene i table koje upozoravaju građane da su javne površine pod videonadzorom, čime se ispunjava zakonska regulativa za korišćenje snimaka i potencijalno kažnjavanje bez mogućnosti tužbe zbog korišćenja ličnih podataka.
(Telegraf.rs)