Vojni invalid Ivo umro je zarobljen u svom stanu: Tuga njegove priče sadržana je u poruci iznad kreveta

Nijedna institucija mu nije pomogla

Ivo Veber, ratni vojni invalid, nije dočekao izgradnju invalidske rampe koja bi mu omogućila izlazak iz stana. Preminuo je u utorak uveče, "zarobljen" u svom stanu u Splitu, piše "Slobodna Dalmacija".

Ivi je amputirana desna noga pre tri i po godine. Nijedna institucija mu nije pomogla. Bio je prepušten komšijama, prijateljima i sestri, navodi ovaj portal.

Preporučujemo

Kao predstavnik stanara desetak je godina, govorio je svojevremeno za "Slobodnu Dalmaciju", zbog komšija penzionera, a kasnije i zbog sebe, tražio ugradnju rampe na stepeništu zgrade za osobe s invaliditetom. Rampa koju je trebalo ugraditi obuhvatala bi deo javne površine za šta Grad Split nikada nije imao sluha.

Zato je jedino rešenje bila ugradnja kose rampe koju bi stanari morali sami da plate.

Toni Šoljan, direktor Sektora upravljanja firme "Tehnoplast", koja upravlja tom zgradom, rekao je da novca za tako nešto nije bilo, pa je njegov prijatelj Andrija Lipanović u septembru pokrenuo donacijsku akciju prikupljanja sredstava.

"Finansiranje su gospodinu Veberu obećavali udruženja, Crkva, Grad Split, međutim do danas to pitanje nije rešeno", rekao je Toni Šoljan.

Ivo je na hodalicu čekao deset meseci, na protezu koja mu ne odgovara godinu i po, fizioterapeut je prestao da mu dolazi nakon što je "ispucao" dolaske. Na lekove je trošio oko 1.000 kuna (oko 15.500 dinara), a od Ministarstva branitelja je dobijao oko 600 kuna socijalne pomoći uz penziju. Ujutru bi ga posetila patronaža.

Ministarstvo branitelja tek je od "Slobodne Dalmacije" saznalo da Veberu treba pomoć i odgovorili su da su spremni da pomognu u izgradnji rampe kada dobiju zahtev. Spreman za pomoć je bio i zamenik pravobraniteljke za osobe s invaliditetom Darijo Jurišić, koji je za slučaj također saznao od novinara. Grad Split je odgovorio da nema ingerenciju za izgradnju rampe na privatnoj parceli u vlasništvu stanara.

"Ako sam krepa nazovi", plus broj telefona uz te reči, pisalo je na papiru zalepljenom iznad kreveta u kojem je Ivo provodio većinu vremena i na kraju i umro.

Ne dočekavši rampu.

"Slobodna Dalmacija" navodi da je ključna bila jedna institucija, koja je za Ivin slučaj kasno saznala.

Trebalo je da pomogne Ministarstvo branitelja koje je za probleme Ive Vebera doznalo tek nakon što ih je kontaktirala "Slobodna Dalmacija".

"Prema Pravilniku, osoba koja je dve godine učestvovala u ratu i ne može se kretati bez invalidskih kolica ili pomagala može predati zahtev za prilagođavanje prilaza mestu stanovanja. Pravo se ne može ostvariti ako se ne dobije pristanak svih suvlasnika", odgovorili su "Slobodnoj" iz Ministarstva.

"Slobodna" piše da je Ivana Zelić, predsednica kotara Split 3, rekla je da joj "Ivo Veber nije poslao potpise svih suvlasnika, te da ugradnja kose rampe nije bila moguća, jer haustor nije dovoljno širok".

"Rampa koja je predlagana bi bila veoma strma s velikim nagibom. Bila bi veoma dugačka i trebalo bi nakositi veliki deo ulice. Rekli smo mu, ako pronađe rešenje, da će se pokrenuti nešto. Trebalo je da ima potpise svih suvlasnika. Barem meni, potpise nije poslao kao predstavnik suvlasnika", rekla je ona.

Komšije su rekle da je rampu kao predstavnik suvlasnika Ivo Veber hteo da ugradi pre desetak godina za starije osobe, ali tada mu je, navodno, Grad odbio izgradnju na javnoj površini.

Rampa bi, prema rečima komšija, bila dužine 35 metara i bila bi ugrađena delom na gradskom zemljištu.

Grad je 19. septembra odgovorio da "Upravno odeljenje za komunalne poslove nije primilo zahtev za postavljanje rampe".

(Telegraf.rs)