Titov raj bi Hrvatskoj mogao doneti brdo novca: Brioni se raspadaju, evo šta je ostalo od čuvenog ostrva

Ništa posebno se ne bi trebalo učiniti, samo popraviti stare, zapuštene zgrade, urediti ono malo hotela i otvoriti nekoliko restorana i kafića

Nema mesta na Jadranu u koje na velika vrata nije ušao moderni turizam, u kojem nisu obnovljeni hoteli i otvoreni brojni restorani i kafići, osim – Briona.

Tamo kao da je vreme stalo, sve je staro, zapušteno. Jedan od tri hotela, Karmen, nema u sobama ni klime, kupatila samo što se ne raspadaju, a ne postoji ni recepcija.

Preporučujemo

Jedini reprezentativni restoran ispred hotela Istra usred sezone jedan dan u nedelji ne radi, a sve zamre pre ponoći. Na glavnoj plaži na Velikom Brionu kafić je iz zlatnih vremena socijalizma, s plastičnim stolicama. Putići koji vode ostrvom delomično su noću neosvijetljene, a korenje drveća asfalt je pretvorilo u sve, samo ne u prohodne putove.

Ljubitelji golfa mogu se na nekoliko rupa okušati u ovom elitnom sportu, ali to je daleko ispod standarda kakav vlada u golfu. Safari, u kojem su bile životinje koje je bivši vladar Brouna Josip Broz Tito dobio na poklon, sada je gotovo pust, ostale su samo zebre, nojevi, goveda, a još je živa samo slonica iz Titovog vremena i papagaj Koki koji je smešten na drugoj strani ostrva.

Na Brionima nema ni bankomata pa da biste došli do novca, morate se uputiti brodom u Fažanu i natrag. Ovo leto zabeležena je katastrofa kada je čuvar Nacionalnog parka električnim automobilom pregazio dvogodišnjeg dečaka iz Poljske i usmrtio ga. Sve u svemu, tuga.

Gips pada

Enigma Briona nije od juče. Brojne vlade koje su prethodile ovoj imale su planove što s Brionima, koji se reklamiraju kao raj na zemlji. I zaista, ako se uzme lepota, to je pravi raj. Koji bi hrvatskom turizmu mogao doneti brdo novca, samo da netko ima bilo kakvu viziju da nešto učini. Zašto nije tako, to niko ne zna. Više ntko i ne spominje planove, svi ćute i sležu ramenima na pitanje zašto nikom nije stalo da Brioni, taj turistički biser, ugledaju bolje dane piše portal Dnevno.hr.

Ovako, stare vile najčešće su napuštene, drvene rolete tužno vise, a s fasada pada gips. Ista slika je i kod reprezentativnog objekta kojim gospodari hrvatska vlada, a u koji nekoliko godina nije stupila ljudska noga. Ispred kompleksa koji je uz samo more i može pružiti odmor iz snova vijori se hrvatska zastava, a tu su prthodnih godina noćivali “specijalni” gosti koji su dolazili na ostrvo.

Kaštel, kako te vile zovu, bio je delomično uređen, ali sa starim, rasklimanim namještajem iz Titova vremena. Čak je i televizor u prostranim sobama bio onaj stari, velika kutija koju smo već zaboravili.

Brionima vlada Javna ustanova Nacionalni park koja je 2016. donela i službeni dokument o planu upravljanja. Sve u njemu lepo piše, između ostalog i da je vizija da je Nacionalni park jedinstven arhipelag izuzetne prirodne, kulturno-istorijske i pejzažne vrednosti sa značajnom ulogom posetilaca, organizovano u skladu sa održivim korišćenjem zaštićenog područja.

Ističući da je važno promišljeno i održivo upravljati, kako se vrednosti ne bi gubile, smanjivale i zanemarivale na štetu budućih generacija, već zaštitile, sačuvale i valorizovale na odgovarajući način. I tako dalje, puno lepih reči, pominjanja raznih institucija, pozivanja na zakone.

Poziv na nedavnu 48. sednicu Upravnog veća Javne ustanove pokazuje niz kadrovskih rešenja, kao i predlog pravilnika o radu. Bira se i voditelj Titovog muzeja, jedinog mesta na ostrvu u kojem je uvek živo i gde turisti dolaze da vide Cadillac koji su bivšem jugoslavenskom diktatoru kupili kanadski iseljenici, a sada vredi navodno 600.000 eura.

Obnovljen je u Krapini i podseća na vremena kada se Brionima Tito vozio sa Nehruom, Naserom i Indirom Gandhi, a običan svet nije imao pristupa.

Zaspali turizam

Mnogo toga papir trpi, pa su u godinama koje su prošle naslovne strane hrvatskih novina bile pune eksplozivnih vesti da Bred Pit i njegovi arhitekti planiraju luksuzne hotele, a Ritz Carlton pokazuje interes za megaprojekt kojim će oživiti zaspali turizam. Država bi se s vremena na vreme trgla i stidljivo pokazivala inicijativu vezanu uz Brione, pa je navodno onamo trebao doći i Hilton. Uslijedio je hladan tuš kada je Ulrich Widmer, potpredsjednik Hiltona, poručio da sezona na ostrvu traje samo tri meseca i da je to za taj hotelski lanac neisplativo.

Razni planovi i projekti svađali su i lokalne moćnike koji su pokazivali mišiće prema vlasti u Zagrebu, a nije pomogla ni era leve vlasti kada je tadašnji ministar turizma, Darko Lorencin, putovao u Ameriku da nađe investitore.

Sve je brzo zaboravljeno, a na Brionima se do dana današnjega ništa značajno nije dogodilo. Ovo leto se na svakom koraku čuje zagrebački i beogradski naglasak jer su Zagrepčani i Beograđani stalni i redovni gosti.

Parkiralište u Fažani puno je automobila s tablicama iz Srbije, a hoteli sobe rasprodaju mnogo pre sezone. Gostima ne smeta što im se za nekoliko stotina evra, koliko košta noćenje, ne nudi odgovarajući komfor, jer “to su Brioni”.

Turisti su se navikli da najam električnog automobila plaćaju 200 evra dnevno, a da je hrana u hotelskom restoranu sve samo ne atraktivna. Verovatno je bolja u dvema zaista luksuznim vilama koje se iznajmljuju i s kuvarom, ali bi više o tome mogli reći slavni koji su posećivali Brione.

Popis je dugačak, Sophia Loren, Gina Lollobrigida, Josephine Baker, Placido Domingo, John Malkovich, Naomi Campbell, Angelina Jolie. Missonija je svečano primio ravnatelj Nacionalnog parka jer valjda u to vrijeme, devedesetih godina, nije čuo da je slavni modni kreator zagovarao da se “talijanski otok”, kao i cijela Istra, dio Primorja i Dalmacije vrate Italiji.

Još iz starih vremena ostvom šetaju razne životinje, a bogatašima je naročito bio omiljen lov na jelene aksise, lopatare. Lovci su organizovano dolazili, stisnuli zube što moraju da spavaju u nekomfornim uslovima za njihove kriterijume, ali je Nacionalni park na kraju zabranio lov i propao je lovački biznis koji je donosio skromnu zaradu od 7000 do 30.000 eura. Nakon te odluke “pao” je i bivši HDZ-ov direktor Nacionalnog parka Marno Milotić, koji je i uveo praksu komercijalizacije lova.

A mogućnosti da se spoji vrhunski turizam s atrakcijama na Brijunima ne nedostaje. Prvo otkriće prisutnosti dinosaurusa na području Hrvatske bilo je baš na Velikom Brionu, a kombinacija istorije i lepote ostrva privlačila je i privlačila bi zaista najbogatije, da im se pruži prilika.

A ništa se posebno ne bi trebalo učiniti, samo popraviti stare, zapuštene zgrade, urediti ono malo hotela da budu po standardima koje očekuju turisti, otvoriti nekoliko restorana i kafića koji su na nivou koji se danas očekuje. Nasuprot tomu, ne koristi se ni litra boje da se obnove zapuštene fasade koje su ruglo. Ne popravljaju se stare instalacije, ne kupuje se namještaj koji se koristi u hotelima današnjeg vremena.

Kada je bogati industrijalac koji je imao osećaj za biznis Paul Kupelwieser došao na Brione, tamo je zatekao staništa malarijskih komaraca pa je doveo nobelovca Roberta Kocha koji je baš tamo otkrio prenosioce malarije. Krenulo se s radovima da se ostrvo pretvori u oazu za elitni turizam. I tada je sve izgrađeno, hoteli, luka, bazen s toplom vodom, tereni za golf i polo. Došli su prinčevi, vojvode, princeze, umetnici, a James Joyce na Brionima je proslavio 24. rođendan.

I od tada – praktički ništa. Osim što je drug Tito video potencijale ostrva i naselio se na Vangi, a sve drugo je kontrolirala vojska. Richard Burton je kasnije pričao kako Tito živi u neviđenom luksuzu.

Kasniji hrvatski predsednici posećivali su Brijune, kako ko. Franjo Tuđman tu je sa saradnicima kovao planove za Oluju, a Brionski transkripti su se kasnije vukli na sudu u Haagu i dobrim delom kumovali tome da Gotovina i Markač završe u zatvoru. Mesić je ponekad dolazio, kao i Ivo Josipović, a Kolinda Grabar Kitarović je koristila ograđeni prostor u kojem je u skromnim uslovima pripremala doktorat.

Zoran Milanović kloni se Briona iako je vojska uvek spremna da visoke goste iz Fažane preveze na ostrvo. Zabranjena Vanga i danas je pod posebnim pravilima za poset.

To je brionska stvarnost, ostvro koje je navodno trebalo biti prodato za dve milijarde dolara da se zakrpe rupe u budžetu, što se na sreću nije dogodilo. Zakon o zaštiti prirode branio je i brani, opet na sreću, da se tamo grade vile. Ali na sve drugo Brioni nisu imuni. Bilo je tamo afera i aferica, nezakonitog zapošljavanja, svega.

Jedino čega nije bilo to je da se uloži novac, ne puno novca, i ono što je preostalo iz starog vremena uredi, obnovi. Po standardima današnjeg vremena. Time se ne bi ugrozile prirodne lepote Briona, naprotiv. A investicija, ako se to tako može nazvati, vratila bi se u trenu.