Otkriveno gde se nalazi morska kornjača koja je napala više kupača na Jadranu
Po procenama profesora sa splitskog univerziteta, ta će kornjača boraviti u moru na području Slatina dok se ne počne spuštati temperatura mora, a potom će otići na veće dubine
Morska kornjača i dalje je na području Slatina na ostrvu Čiovu gde je ugrizla više kupača, a radi se o strogo zaštićenoj životinji, javlja 24sata.hr.
"Nije uobičajeno da se morska kornjača nalazi blizu obale više dana, ali tu se ne može ništa učiniti jer je to strogo zaštićena životinja, a čovek ulazi u njen dom", rekao je Alen Soldo, profesor sa Univerzitetskog odeljenja za studije mora na splitskom Univezitetu.
Preporučujemo
Prve fotografije i snimci sa mesta napada u Bijeljini: Izbo ženu, pa skočio sa balkona
Otvorio vrata automobila i na sedištu ugledao zmiju otrovnicu: Šokantna situacija u Trebinju
Meštani Slatina tvrde da je kornjača nedavno ugrizla četvoro kupača, a uočena je tamo još početkom avgusta i kreće se na morskom prostoru dužine oko pet kilometra. Situacija, kažu meštani, postaje neugodna jer je do sada ugrizla više osoba i to izaziva uznemirenost kupača na plaži u Slatinama.
Prema svedočenju Slatinjana, ta kornjača ima ogromnu glavu i duga je više od jednog metra.
Odrasle jedinke dostižu dužinu oklopa i do 110 centimetara i težinu do 115 kilograma. Ima karakteristično veliku glavu sa snažnim čeljusnim mišićima.
Profesor Soldo napomenuo je da se ove kornjače ne mreste u Jadranu, nego je to područje gde se hrane.
"U potrazi za hranom znaju da dođu bliže obali i time blizu kupača, pri čemu se mogu osećati ugroženo njihovim prisustvom iako ih najčešće kupači nisu ni svesni. Hrane se sunđerima, ježevima, meduzama i manjim ribama", rekao je on.
Po njegovim procenama, ta će kornjača boraviti u moru na području Slatina dok ne počne da opada temperatura mora, a potom će otići na veće dubine.
Na stranici Instituta Plavi svet, za ove kornjače, glavate želve, se navodi da žive do 60 godina.
Severni i srednji Jadran, zajedno sa zalivom Gabes u Tunisu, dva su najplića područja (manje od 200 metara dubine) u Sredozemlju, a veliki broj pronađenih označenih jedinki u tim područjima ukazuje na važnost nekritičkih staništa za glavate želve, navodi se na toj stranici.
(Telegraf.rs)