"Rođaci su silovali moju gluvonemu majku kad je imala 15, tako sam došla na svet": Strašna ispovest Bosanke
Veruje da je njena knjiga veća kazna nego zatvor, jer je stigla u zrelim godinama onih koji su rodoskvrnuće počinili
Zemina Suljanović iz Velike Kladuše otvorila je dušu i kazala kako ju je njena teška sudbina navela da knjigom "Tkaljo moja tiha" obznani bolnu priču koju je sa sobom na onaj svet odnela njena biološka majka. Istakla je da je u knjizi objasnila kako je jedno dete raslo i saznavalo istinu, te je nakon 45 godina progovorilo o teškoj sudbini svoje majke.
Pravda dostižna
"Rođena sam iz incesta, odnosno kao plod silovanja 15-godišnje gluvoneme devojke, koja je silovana od svojih rođaka i koja je sve do svoje smrti žudela da još jednom vidi dete koje joj je po rođenju oteto i dato na usvajanje", rekla je za "Avaz".
Knjiga je podstrek svim ženama koje su doživele sličnu sudbinu. Kažu da je pravda spora, ali dostižna, što dokazujem tako što sam, nakon 45 godina, odlučila da progovorim. Zbog one rečenice: 'Šta će reći ljudi i sramota je', nanelo se toliko bola", rekla je Suljanović.
Objasnila je da je objavila knjigu kako bi ispričala priču o biološkoj majci i time olakšala njenu dušu, ali i vlastitu patnju.
"Progovorila sam umesto svoje gluvoneme mame Feride. Knjiga 'Tkaljo moja tiha' je moje veliko olakšanje. Htela sam da osvesti sve krivce, i tako je i bilo. Nakon promocije, posle objava raznih medija, neki su padali u nesvest, neki su i u hitnu službu odvezeni, neki su mi i na kućna vrata došli da mole za oprost, da se pravdaju da nisu krivi, prebacuju krivicu na drugog", kazala je Suljanović.
Šamar krivcima
Dodala je da krivcima za nesreću svoje majke, a i nje same veći "šamar" u životu nije mogla zadati.
"Mislim da zatvor u to vreme nije ništa naspram ove moje knjige koja im je došla u njihovim zrelim godinama, kada i život zrelije shvataju. Nisam osvetnik. Učena sam da to i ne budem", istakla je Suljanović.
Zahvalna drugoj majci
U knjizi "Tkaljo moja tiha" zahvalila je svojoj drugoj majci Hanki i ocu Šahidu što su joj pružili svu ljubav, njihovoj deci, koja su joj danas sestre i braća.
"Mogu slobodno reći, iako mi nisu ni rod ni pomozi Bog, primili su me u svoj dom od moja dva i po meseca uzrasta", navela je Suljanović.
Istakla je kako je sretna i ponosna na sebe, na svoju porodicu, na jednu Zeminu iz malog, ali u srcu velikog grada Velike Kladuše, na svoje dve mame i zahvalna dragom Bogu za svu hrabrost.
(Telegraf.rs)