Zločin monstruma iz Gradačca otvorio Pandorinu kutiju: Telefoni u ovim kancelarijama neprekidno zvone

Da li je to posledica toga što, nakon Gradačca, institucije više ne žele da rizikuju, ili su i same žrtve uvidele da moraju da traže zaštitu od nasilja, za sada ne možemo da procenimo, kaže Gordana Vidović, koja je osnovala prvu Sigurnu kuću u Srpskoj

Nakon zločina u Gradačcu, kada je muž nasilnik ubio suprugu, a potom još dvoje ljudi, drastično je povećan broj prijava porodičnog nasilja, kao i broj žena žrtava za koje se traži smeštaj u Sigurne kuće.

Kako svedoče aktivistkinje u nevladinim organizacijama, u osam Sigurnih kuća širom BiH sve je više žena i dece žrtava nasilja u porodici. U Republici Srpskoj za oko 50 odsto je povećan i broj poziva na SOS telefon 1264.

Preporučujemo

Kako navodi Gordana Vidović, izvršna direktorka Udruženja građana “Budućnost” Modriča i osnivačica prve Sigurne kuće u Srpskoj, od momenta kad se desilo ubistvo u Gradačcu, SOS telefon u ovom udruženju neprestano zvoni. Samo u protekla tri dana u Sigurnu kuću u Modriči je smešteno osam žrtava porodičnog nasilja, prenosi Srpskainfo.

"Da li je to posledica toga što, nakon Gradačca, institucije više ne žele da rizikuju, ili su i same žrtve uvidele da moraju da traže zaštitu od nasilja, za sada ne možemo da procenimo", kaže Vidovićeva.

Dodaje da je i dalje mnogo žena koje trpe nasilje i ne usuđuju se da ga prijave, jer nemaju poverenja u institucije.

"Moramo mnogo više verovati ženama žrtvama nasilja, pružiti im mnogo više podrške, te mnogo češće praviti ozbiljne procene rizika kako se Gradačac ne bi ponovio", rekla je Vidovićeva.

Ona je dodala da bi institucije morale da povedu više računa o tome da, čim žena prijavi porodično nasilje, prvenstveno zaštite nju i njenu decu.

"Svi mehanizmi zaštite moraju biti uključeni, lanac zaštite mora biti siguran i funkcionalan, jer ako popusti makar i jedna karika, može nam se ponovo desiti da nasilnik ubije ženu", rekla je Vidovićeva.

Ona je zaključila da je tužno što se savest društva probudi tek kad se desi zločin i što tek tada mnogima postane jasno da je nasilje u porodici ozbiljan društveni problem.

Podsetimo, Nermin Sulejmanović je 11. avgusta u Gradačcu ubio svoju nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović, koja ga je prethodno prijavila za nasilje. Sulejmanović je ranio Nizaminog rođaka kod kojeg se krila, nakon čega je nju i njihovu bebu oteto i odveo u vikendicu nadomak grada. Tamo je Nizamu krvnički pretukao i upucao u glavu, prenoseći sve uživo na Instagramu. Dete je ostavio da sedi u lokvi majčine krvi.

Monstrum se potom vratio za grad gde je ubio Denisa Ondera i njegovog oca Đengiza, koje je poznavao od ranije i sa kojima je bio u sporu. U krvavom piru teško je ranio i Denisovu majku, a ranjen je i jedan policajac.

Sulejmanović je onda potražio utočište na jednoj farmi, gde je sebi i presudio kada ga je opkolila policija.

(Telegraf.rs)