Reke u Sloveniji polako se povlače: Novi rizik su klizišta
Mnogi putevi ostaju zatvoreni dok traju aktivnosti oko oporavka od poplava.
Nakon katastrofalnih poplava koje su pogodile Sloveniju, reke se polako povlače, pokazuje izveštaj Agencije za životnu sredinu (ARSO) te zemlje.
Hidrolozi napominju da se smanjuje vodostaj reka svuda u zemlji, što će se nastaviti i narednih dana, prenela je agencija STA.
Preporučujemo
Poplave napravile štetu od više milijardi evra: Najveća katastrofa u novijoj istoriji Slovenije
Preti ekološka katastrofa iz Kranja zbog poplava: Ugrožena naselja duž Save i to ne samo u Sloveniji
Navodi se da je protok reke Drave u opadanju, dok se Ljubljanica i Krka izlivaju preko svojih obala samo u područjima koja su tokom godine poplavljena.
Pored toga, Krka se danas vraća u svoje korito, što je slučaj i sa Murom u gornjem delu, a sve je manje poplavljenih područja u srednjem i nizvodnom toku, gde su pojedini podrumi su još uvek poplavljeni.
"To je normalno kada se Mura povlači, što ne znači da su ljudi u opasnosti, ali šteta će biti ogromna", rekao je načelnik prekomurske filijale Uprave za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama Martin Smodiš.
Najteže su pogođeni gornjosavinski i koroški regioni na severu zemlje, saopštila je Uprava za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama. Mnogi putevi ostaju zatvoreni dok traju aktivnosti oko oporavka od poplava.
Na više od 500 lokacija u ponedeljak je bilo aktivno više od 500 vatrogasnih jedinica, uz gorske službe spasavanja, spasilačke pse i druge jedinice za zaštitu, spasavanje i prvu pomoć.
Na terenu je bilo i oko 100 zaposlenih u Upravi za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama, 169 pripadnika službe civilne zaštite i oko 300 pripadnika slovenačkih oružanih snaga i policije.
Aktivne su bile sve raspoložive jedinice za zaštitu, spasavanje i pomoć iz pogođenih područja, uglavnom u ispumpavanju vode iz poplavljenih objekata, obezbeđivanju pristupa odsečenim područjima, uklanjanju oborenog drveća i snabdevanju.
Ono što trenutno predstavlja najveći rizik u najteže pogođenim područjima su klizišta, posebno u severozapadnom regionu Gorenjske, Koroške i Savinjske doline, severoistočno od prestonice, gde su neka domaćinstva i dalje bez struje.
(Telegraf.rs)