Hrvati strahuju da će biti sve više teških tropskih bolesti: Prenose ih najopasnije životinje na svetu

Pitanje je vremena kada će se dogoditi da zaraženu osobu ujede zdrav komarac, zarazi se i prenese bolest na drugu osobu

Sezona komaraca je tek počela, a u Hrvatskoj je već zabeležen jedan slučaj denga groznice i tri slučaja malarije. Doduše, reč je o uvezenim slučajevima, ali prema predviđanjima stručnjaka, pitanje je vremena kada će se pojaviti prvi "domaći" slučajevi ovih teških tropskih bolesti koje prenose komarci, piše Jutarnji.

Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ), među ovim tropskim bolestima u Hrvatskoj su poslednjih godina zabeležene groznica Zapadnog Nila i denga groznica, dok su kao uvezene - zika i malarija.

Preporučujemo

Konkretno, od 2001. do danas, zabeležena su 24 slučaja denga groznice, 160 slučajeva malarije, dve infekcije virusom zika i 109 zaraženih groznicom Zapadnog Nila.

"Prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije, komarci su najopasnije životinje na svetu. Svake godine od ujeda komaraca umre između pola miliona i dva miliona ljudi. Kada je u pitanju svet, najčešća je malarija", kaže prof. dr Branimir Hackenberger Kutuzović.

Malariju su uvezli ljudi koji su bili u inostranstvu, ali opasnost je i samo postojanje ove bolesti.

"Iako još nismo imali takav slučaj, realno, samo je pitanje vremena kada će se dogoditi da zaraženu osobu ujede zdrav komarac, zarazi se i prenese bolest na drugu osobu. Tada možemo govoriti o početku epidemije", objašnjava stručnjak.

Klimatske promene su najveći problem jer ovo podneblje otvara mogućnost staništa za brojne vrste komaraca koji ranije tu nisu mogli da žive.

"Na primer, tigrasti komarac se pojavio već 2000. godine. Prva staništa bila su na ostrvima, a sada je rasprostranjena po celoj Hrvatskoj. Taj komarac nam je doneo i groznicu Zapadnog Nila, čiji su prvi slučajevi ovde zabeleženi 2012. godine", kaže Kutuzović.

On dodaje da ima mnogo ozbiljnijih vrsta, jer groznica Zapadnog Nila, koju prenosi ovaj komarac, često nije tako ozbiljna bolest, ali, naravno, kod imunokompromitovanih osoba može biti fatalna.

"Smatram da se odmah treba uhvatiti u koštac sa problemom drugih bolesti koje prenose komarci", kaže.

Objašnjava da je neophodno pozabaviti se odraslim komarcima, kao i larvama koje su u vodenoj fazi. Međutim, za to treba koristiti sredstva kojima se protive članovi zelenih akcija, ali i pojedini građani.

Važna prevencija je i smanjenje uslova za razvoj komaraca. Dakle, između ostalog, veoma je važno redovno kositi travu kako bi se izbegla pojava visoke trave kao staništa odraslih komaraca.

Neophodno je ukloniti vegetaciju koja stvara hlad oko vodenih staništa i uvesti grabljivce, npr. ribe, vodozemce i insekte u bare i baštenske bare kako bi se prirodnim putem smanjio broj larvi.

To je odgovornost svakog pojedinca, pa se savetuje da se u baštama i dvorištima pregledaju mesta na kojima se skuplja kišnica, a posude u kojima se nakuplja voda, kao što su tanjiri ispod saksija i posude iz kojih životinje piju vodu i sl. periodično prazniti i čistiti svakih sedam dana.

(Telegraf.rs)