Islamska zajednica u Splitu na meti vandala, vlasti ne reaguju: "Rugaju nam se i uriniraju ispred ulaza"

Svi incidenti prijavljeni su policiji koja, do dan danas, nije dala nikakvu povratnu informaciju

Splitska islamska zajednica broji 754 člana. Njihov medžlis ili sedište zajednice se nalazi u Dominisovoj ulici, gde su i kancelarije, učionica i hodžin stan.

Tu je nekada bio i molitveni prostor, ali zbog skučenosti se preselio na drugo mesto koje je u državnom vlasništvu, možda bi bilo bolje da nije.

Preporučujemo

"Skoro svakog jutra u sezoni se spuštamo do ispred ulaza s kantom vode pošto tamo stoji bara urina. To je sramota. Naše kamere sve to beleže, i to frontalno. Imamo snimaka koliko hoćete, ali meni se, da vam pravo kažem, više gadi to i da gledam", kaže za Slobodnu Dalmaciju Vahid Hadžić, glavni imam Islamske zajednice Split.

Iz medžlisa su zvali i komunalce, a oni su im samo rekli da tu ne mogu ništa, jer ih ima premalo. Doduše, onaj ko povremeno obavlja taj posao rasterivanja urinatora umesto njih su, ističe zahvalni imam, konobari iz Bokerije.

Nekad je, do pre koju godinu, kaže on, tu znala proći i policijska patrola, ali u poslednje vr0eme na ovom potezu takva pojava nije zabeležena.

"Zbog toga smo se osećali sigurnije, a i neke stvari su se na taj način prevenirale. Na primer, ovde u Dominisovoj nam je neko obavio veliku nuždu pred ulazom. A u aprilu smo imali situaciju gde je jedan momak došao da urinira na naša vrata, a kad je vidio naše natpise na vratima, sve ih je počupao i bacio na pod. Onda je kleknuo na njih i ismevao se našoj molitvi, pa pljunuo prema medžlisu i pokazao srednji prst. Da se razumemo, ovakvi ciljani ekscesi nisu česti, možda jednom godišnje... Ali, svakako nije ugodno", priča Hadžić.

Sve je prijavljeno policiji koja, do dan danas, nije dala nikakvu povratnu informaciju.

"Kamion Čistoće nikad, pa ni van sezone, kada nema štekata, ne uđe u ovu našu slepu uličicu, da je malo prođe onim svojim četkama. A tek Židovski prolaz... Katastrofa. Ono je zona sumraka. Lično sam nekoliko puta intervenirao da postave tu neku rasvetu, prvenstveno zbog građana. Da ne govorimo da bi od njega mogla da se napravi i jedan važan punkt lokalne turističke ponude. Dubrovnik, gde sam odrastao, je suočen s istim problemima, ali ih puno bolje rešava. Svakako, ovaj grad će uskoro morati da odlučiti šta želi da bude, prostor za pijančenje ili fini turizam", akazo ej imam.

Hadžić kaže da je svestan kako svojim apelom ne može puno da promeni, ali je imao potrebu da ovim putem iskaže svoj revolt. Jednostavno, ne sviđa im se da njihov ulaz ima ulogu javnog pisoara.

"Ali to nezadovoljstvo nije samo moje. Ako pogledate Fejsbuk stranice koje se tiču Geta, postoji opšte ogorčenje stanjem. Situacija je zaista jako loša. Morali smo da nabavimo prozore s trostrukom izolacijom jer nam ispod prozor pijane i drogirane grupe proizvode neljudske krikove čitavu noć, a niko ne reaguje. Doduše, više nema ko ni da reaguje, jer su se svi odselili. Zapravo, taj premeštaj je reakcija starosedelaca na sve ovo što se događa", ukazuje imam.

Međutim, isti taj turizam dovodi i neka nova lica u prostor.

"I dok su na odmoru, ljudi imaju potrebu da prisustvuju našoj glavnoj molitvi petkom u podne. Tada nas poseti oko 150 ljudi, od kojih su polovina stranci. Redovno nas zovu s recepcije hotela, pitaju kad je molitva. Za velike praznike se pojave i na desetine Indijaca i Bangladešana koji su, čini mi se, došli ovde da rade. Nažalost, ne mogu da nas posećuju češće jer im se radna mesta nalaze van Splita. Svakako, ranije smo znali da održavamo i više molitava, ali sada više nemamo za koga. Nema više vernika, odselili su se. U samo prošloj godini je nekoliko naših Getana otišlo trbuhom za kruhom u Nemačku, Austriju i Švedsku. Jednostavno, više nije atraktivno živeti ovde", kazao je on.

Hadžić već 18 godina živi u Splitu. Nekada je, kako se priča, znao dovikivati sa komšijama preko prozora, pravo mediteranski. Sada su te roletne zatvorene, što zbog prekomernih turističke galame, što zbog toga što, većinu vremena, nema ko da ih otvori. Imam kaže da se, po njegovoj proceni, od njegovog dolaska prepolovio broj stanovnika u Getu. Njegovi prvi susedi su prodali stanove i odselili se na obronke grada ili su umrli.

"Znate, ja na ovoj adresi živim po službi. Ali, zbog svega što se ovde događa, galame i nereda, radije bih bio negde drugde, u nekom drugom kvartu, gde je život normalniji, a uslovi bolji. Ovo sada sve pomalo već gubi smisao. Hoće li nam Grad povisiti kiriju? Moguće, postoje nekakve najave. Ako se to dogodi, mi ćemo sigurno morati da se odselimo i, nadam se, pronaći novu, pitomiju lokaciju za naš molitveni prostor. Mala smo zajednica, nećemo to moći da pokrijemo našim sredstvima. Ipak, to bi za nas mogla da bude sreća u nesreći. Jer, odlazak odavde bi mogao da bude pravi mali blagoslov", kazao je on.

Imam se priseća kako je ranije u centru Splita bilo puno življe, interesantnije, ali i mirnije. Sada grad lagano postaje pustinja, a zbog toga se domoroci tamo osećaju kao endemske vrste. Stoga, čini se Hadžiću, čitav tekući proces turistifikacije je nepovratan.

(Telegraf.rs)