Saša je završio fakultet, našao posao, ali se ipak vratio u svoje selo: Kada skine uniformu, ulazi u plastenik

Na 11 hektara zemlje i u šest plastenika gaji oko 15 različitih povrtarskih kultura

Kada prođe rosa, oko 9 časova počinje berba krastavca i ona mora da se završi do 12 časova. Krastavci zatim idu na kalibriranje i razvrstavanje po veličini. U 15 sati polaze za fabriku, a u 22 sata iz pogona ukiseljeni u teglama.

To je proces koji Saša Lenček (41) ponavlja svaki dan tokom sezone, dugi niz godina. Na 11 hektara zemlje i u šest plastenika gaji oko 15 različitih povrtarskih kultura. Sezona intenzivnog rada počinje 20. januara i završava se tek 20. novembra. I ne, to mu nije primarni posao, novac mu donosi ljubav i hobi.

Preporučujemo

- Na 1000 metara njive raste oko 3,5 hiljade sadnica krastavca. Sezona berbe se otvara u julu i traje do septembra. Prošle sezone smo na istoj površini proizveli 13 tona krastavaca, a potrošili 96.000 litara vode – objašnjava Saša i uz osmeh dodaje da je sve to neko trebao da ubere.

Saša je po zanimanju policajac. Završio je kriminologiju u Zagrebu, a nakon fakulteta nekoliko godina radio u Vukovaru. Ipak, odlučio je da se vrati kući u Ludbreg, radi u Varaždinu kao policajac i unapredi porodični OPG. U MUP-u radi oko 20 godina i kaže da mu je to glavni izvor prihoda.

- Upisao sam fakultet jer sam jako želeo da se time bavim, a onda sam naknadno završio i srednju povrtarsku školu, tada sam bio stariji i od razredne. Trenutno je OPG na moje ime, otac mi je umro, majka u penziji, a sestra i supruga rade - priča Saša za Jutarnji list.

Ovaj posao, kaže, zahteva mnogo odricanja i organizacije, važno je u svakom trenutku razmišljati o rizicima. Iako zvanično ne rade sa njim, cela porodica mu je velika podrška i pomoć. Svi se razumeju u povrtarstvo, pomažu u uzgoju i tokom berbe.

- Da nije moje Antonije i Benjamina, sve ovo bi teže podneo. Svakodnevno mi pomažu oko mojih tekućih poslova. U sedmom mesecu imamo najviše posla, ako je suša, onda osim žetve, svakodnevno moramo i da navodnjavamo njive, smeta nam korov, teže je obrađivati zemlju – kaže Saša, dodajući da predškolac Benjamin među povrćem najviše voli krastavce, mada više voli da ih jede nego da ih bere, i zna sve poslove u vinogradu.

Štand ispred kuće

Pre deset godina je samostalno krenuo u posao. Kaže da je prepoznao potencijal poljoprivrede, a dodatni vetar u leđa mu je to što nije morao da krene od nule.

- Naš najveći problem je što tržište nije dobro uređeno i zavisimo od vremenskih prilika. U jednoj sezoni možemo sve da izgubimo. Prošle godine je bila takva situacija kada smo imali prirodnu katastrofu. Uvek se govorilo o 5 do 10 odsto sredstava koje dobijemo od osiguranja ili države, ali niko vam neće vratiti sve što ste uložili - objašnjava Saša.

Ispred Sašine porodične kuće nalazi se štand koji je uvek pun svežeg povrća. Godinama ima stalne mušterije, ali svake godine dolaze i novi ljudi. Dolaze, kaže, iz cele Hrvatske, a usput svrate i oni koji žive u Nemačkoj ili Austriji.

Međutim, da je samo tako poslovao, ne bi imao nikakav profit. Njega, kao i većinu proizvođača na ovim prostorima, spašava rad sa velikom industrijom, odnosno Podravkom. OPG ne proizvodi dovoljne količine povrća za samostalan industrijski rad, pa je upravo iz tog razloga osnovana Zemljoradnička zadruga Ludbreški kraj. Pre 10 godina zadruga je imala 12 članova, a sada ih ima 111.

- Kao OPG, mi smo mali proizvođač, možemo da proizvedemo samo 40 tona paprike godišnje. Ideja je bila da se ujedine kooperanti sa ovog podneblja i tako se godišnje proizvede, na primer, 700 tona paprike. Zadruga je zapravo samo karika u lancu od njive do industrijske proizvodnje – objašnjava Lenček, koji je i predsednik zadruge.

Garancija cene

Iz svog OPG-a Podravki isporučuje rog paprike, patlidžane, krastavce i feferone, a sledeće godine će proširiti saradnju i pokrenuti nove useve.

- Najvažnije nam je da na početku godine neko može da nam garantuje cenu za celu godinu, a to niko osim Podravke ne može. Kada sa njima dogovorimo otkup, cenu i proizvodnju, držimo se toga cele godine i nema odstupanja – objašnjava Saša.

Osim što od njih kupuje proizvode, Podravka im često daje sugestije i savete i pomaže im u štetama uzrokovanim elementarnim nepogodama.

- Poslednjih pet godina stalno smo imali nezgode. Najgore je bilo prošle godine kada je naglo udario grad, sve nam je uništio za pet minuta. Nekoliko dana pre toga zasadili smo naše sadnice u njivu i počeli da se brinemo o njima. U tom trenutku nisam ni znao šta da radim, srećom Podravka je uskočila i obezbedila nam dovoljan broj novih sadnica - kaže Saša.

Pored lošeg vremena, poljoprivrednici se poslednjih godina bore i sa poskupljenjem mehanizacije. Saša se prijavio na konkurs Evropske unije za mlade poljoprivrednike za finansiranje mehanizacije potrebne za OPG, ali je tada nastupila kriza u kojoj su mašine naglo poskupele.

- Onog momenta kada smo se prijavili na tender prikupili smo ponude za mašine i alate koji su nam bili potrebni po cenama koje su tada bile na tržištu. Proces je trajao tri godine i za te tri godine dogodilo se mnogo neočekivanih stvari koje su uticale na tržište. Projekat je u početku bio vredan 140.000 kuna uz 100% finansiranje Evropske unije, završili smo ga tek prošlog meseca i koštao je 280.000. Tačno je da smo dobili dosta sredstava, ali smo morali da namirimo razliku – objašnjava Saša.

I pored posla, obaveza, rizika i kalkulacija, Saša uvek nađe vremena za porodicu. Svake godine uspevaju da odu na godišnji odmor, a on je otkrio tajnu organizacije.

- Kada se završi sezona krastavaca, računamo da imamo oko dve nedelje do početka paprika i da ćemo ih maksimalno iskoristiti - nasmejao se Saša.

(Telegraf.rs)