Potresne reči brata nastradale Azre: "Majka me molila da joj kažem da je živa, nisam mogao nažalost"

Porodica je, kako kaže, još uvek u šoku

Adnan Spahić, brat mlade doktorke Azre Spahić, koja je u petak, 26. maja, smrtno stradala u saobraćajnoj nesreći u Sarajevu oko 23:30 sati, izjavio je da nikad nikome ne bi poželeo ovakvu tragediju.

Spahić je bio uzor svojoj sestri, koja je od njega bila mlađa osam godina. Ona je želela da postane lekar, baš kao njen brat.

Preporučujemo

"Još smo u šoku, jednostavno zdrav razum ne može prihvatiti da se u tom trenutku toliko slučajnosti desilo, da je radila do devet uveče, da je izašla s koleginicama na kafu, došle su iz različitih gradova da se vide. To su bile njene koleginice, doktorke s fakulteta, i baš ona kaže da izađe deset minuta ranije, da kaže momku: 'Ne moraš me ti voziti kući. Koleginica će me odvesti', i koleginica baš parkira auto u toj nekoj sporednoj ulici, gde baš u tom trenutku, na tom mestu, gde je neko tamo proklizao pod dejstvom alkohola... Neverovatno, toliki splet okolnosti... Da je neko režirao, nema šanse da bi se sve desilo u tom trenutku... A tek trenuci tuge i bola, to ne može niko osetiti ko nije doživeo", izjavio je Spahić za portal "Avaz".

Dodao je da su se poslednji put okupili porodično sedam dana pred nesreću, kada su bili na jednoj svadbi u Bihaću. Kaže da je to bio prvi put da je momka povela, prvi susret s njenom porodicom.

"To joj je bio prvi momak. Nije je to zanimalo ranije, nije imala ni vremena. Pre godinu je rekla da nije upoznala stvorenje kakav je njen Nedim, tako divan. Planirali su zajednički život. Prvi put ga je dovela u Bihać, ja sam došao iz Nemačke, gde živim sa suprugom i dvoje dece, i upoznao sam ga. Toliko se veselila i plesala, ti trenuci će mi zauvek ostati u sećanju", kazao je Spahić.

Istakao je da se Azra s momkom Nedimom poslednji put čula deset minuta pred tragediju.

"Rekla je: 'Izašla sam, evo idem kući i bilo mi je predivno. Malo sam se opustila nakon posla, nakon 100 pacijenata pregledanih u domu zdravlja do devet uveče'", priča brat.

Uživala je, kaže, stvarno, nikad u životu nije bila srećnija, svi snovi su joj se polako ostvarivali. Radila je na fakultetu, a, pored toga, svirala je klavir, crtala, neverovatno vedra je bila, i to svi kažu. Ovih dana su to potvrdile i radne kolege koje su dolazile. Jednostavno, njena pozitivna energija vladala je gde god se pojavi i takva je odmalena bila, skromna, pozitivna i vesela. Jednostavno, još ne možemo to pojmiti", kazao je Adnan za portal "Avaza".

Između njih je razlika bila osam godina, stoga su se u mnogo stvari mimoišli u životu.

"Ja sam krenuo u školu, ona se tek rodila. Ja sam u srednju školu krenuo kad je ona u osnovnu. Ja sam u Sarajevo otišao da studiram kad je ona bila četvrti osnovne. Tako da smo uvek bili u nekom raskoraku. Kad sam ja otišao u Nemačku, ona je otišla u Sarajevo", prepričava.

Sestru mi niko ne može vratiti

Kad se desila tragedija, Adnan je bio kod prijatelja sa svojom suprugom u Minhenu.

"Oko dva sata posle ponoći moja supruga je videla propušten poziv od Azrinog momka na telefonu... Ja sam obavestio svoje najbliže, a suprugini roditelji su odmah krenuli iz Konjica u Bihać, u tri ujutro... Mi smo seli u auto i krenuli bez ičega, bez pasoša. Savetovano nam je da krenemo kad svane. Vozio sam sat i po, nisam mogao više izdržati, morao sam nazvati majku, stao sam pored puta i nazvao sam je. Nisam mogao izustiti ni reč. Pitala me: "Šta je bilo", rekao sam: "Azru je udario auto", ona je upitala: "Samo mi reci da je živa." "Ne mogu, nažalost", rekao sam joj", ispričao je Spahić.

Istakao je da su njegovi roditelji trenutno kući u Bihaću te da je i on s njima.

"Pod tabletama smo. Svako traži nešto... Razmišljamo kako bi Azra želela da se mi osećamo i šta bi nju činilo srećnom... Majka pokušava i s verske strane da se smiri... Azra je s osmijehom na licu umrla i to nam daje snagu. Posljednja tri-četiri meseca je bila najsrećnija i otišla je kada je bila najsrećnija", istakao je njen brat.

Dodao je da je Azra često odlazila u Bihać, a posećivali su je i roditelji u Sarajevu.

"Najteže što je roditeljima palo su ti njeni svakodnevni pozivi. Ona je vodila računa o njima i svaku noć je prepričavala svoje dane. Ta komunikacija je bila konstantna i svakodnevna", rekao je Adnan.

Upitali smo ga kakvo je njegovo mišljenje o A. B. vozaču koji je usmrtio Azru, i da li ima poruku za njega. Odgovorio je da ne razmišlja o njemu i da je samo fokusiran na svoju sestru.

"Ja sam mislio da ću osećati ljutnju, bes, jer sam tako kroz život bio nastrojen, ali ovo kako se desilo, jednostavno osećam neku prazninu, bol. Ništa mi nije bitno. Jedino želim da nikome više ne uzme život, a što se mene tiče, moju sestru ne može niko više vratiti. Ne gubim svoje vreme i osećaje na njega. Totalno sam usmeren na nju i sve se nadam da će se probuditi", istakao je.

Kaže da je uvek bio ponosan na sestru. Uvek je bila skromna, nenametljiva i vodila brigu o roditeljima.

Azrin momak Nedim bio je uvek uz nju i bio joj je podrška.

"Nemam reči. Mi smo mu doživotno zahvalni što je godinu i po nju činio srećnom, a i ona njega, prema njegovim rečima. Oni su već imali planove za narednu godinu, i putovanja i letovanja, veridba i dogodine venčanje. Njemu je mnogo teško. Išao je na to mesto u nedelju kad su bili protesti. Stvarno mu je teško... Planiraš život i onda se sve sruši u nekoliko minuta", zaključio je njen brat.

(Telegraf.rs)