Porast vršnjačkog nasilja u Hrvatskoj: Deca s roditeljima pričaju jedva do 30 minuta dnevno

''Imamo naučna istraživanja koja su sačinjena na međunarodnom nivou, ali i u Hrvatskoj, i koja pokazuju da kad govorimo o mlađim maloletnicima oni provedu od 15 do 30 minuta dnevno u proseku u razgovoru s roditeljima."

Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović izjavio je da je u Hrvatskoj vršnjačko nasilje u porastu.

On je u izjavi za medije nakon redovne sednice šireg Predsedništva HDZ-a u stranačkoj centrali u Zagrebu, na pitanje da li masakri koji su se dogodili u Srbiji mogu da dovedu do destabilizacije čitavog regiona, rekao da izbegava, pogotovo u javnosti, da daje procene o mogućoj destabilizaciji i prelivanju.

Preporučujemo

''Fokusiramo se na problem nasilja u društvu, kad kažem mi mislim MUP izlazi i informiše se javnost da imamo povećanje vršnjačkog nasilja, u vreme korone je bilo nešto manje, međutim, lane smo imali 418 prijava na nivou države što je više nego 2019. jedan do dva slučaja dnevno, to je pitanje za policiju u poslednjem ili pretposlednjem redu, a pre toga se svi moramo zamisliti ko nam i kako nam odgaja decu'', upozorio je potpredsjednik Vlade.

''Imamo naučna istraživanja koja su sačinjena na međunarodnom nivou, ali i u Hrvatskoj, i koja pokazuju da kad govorimo o mlađim maloletnicima oni provedu od 15 do 30 minuta dnevno u proseku u razgovoru s roditeljima. Intervjuisana su deca, to je vrlo relevantan podatak, kakav je to razgovor – jesi li šta jeo ili je to razgovor o pitanjima koja zanimaju i trebalo bi da zanimaju mlade ljude jer ako se to ne radi u porodici, ako se nema vremena, a to je jako loše konstatovati, tada na scenu stupaju drugi odgajatelji - društvene mreže, aplikacije na kojima deca primaju informacije koje s obzirom na njihovu dob nisu u stanju napraviti razliku između virtualnog sveta i realnog života'', kazao je Božinović.

Prioritet je imati stručnjake u školi, dodao je, i puno ljudi je to komuniciralo: ''Plaćamo i ceh načinu života, izmeni temeljnih vrednosti, ali svako odgovorno društvo tom pitanju mora dati prioritet jer se radi o deci i budućnosti, a to ne može biti odgovornost dece, nego starijih uključujući i sve institucije.''

Svi koji poseduju ilegalno oružje, mogu ga vratiti anonimno

Što se tiče oružja u Hrvatskoj, podsetio je da je policija tokom posljednjih 15 godina u sklopu kampanje "Manje oružja, maje tragedija" prikupila 356.656 komada vatrenog oružja, od čega 6.273 automatskog, te više od šest miliona komada municije i više od šest tona eksploziva.

''Akcija je modernizovana, ali ona ne prestaje. Bitno je reći da je posedovanje ilegalnog oružja krivično delo. S druge strane, svi koji žele da vrate oružje, mogu to anonimno učiniti i neće snositi sankcije za to. Vrlo je važno da je ilegalnog oružja manje. Ne možemo govoriti o tome da će ono, nažalost, nestati s ilegalnog tržišta, ali kao društvo moramo učiniti sve kako bi se demotivisali oni koji na ilegalan način poseduju oružje'', istakao je ministar unutrašnjih poslova.

(Telegraf.rs)