Medved i mladunci uništili pčelinjak u rožajskom selu: Nije ih zaustavila ograda ni električna čobanica
Profesor na čijem se imanju desila ova nemila situacija kaže da je šteta 20.000 evra
Mrki medved je tokom tri noći u selu Njeguš kod Rožaja u Crnoj Gori potpuno uništio pčelinjak profesora Muhameda Hadžića.
"Kada sam 16. aprila obišao pčelinjak naišao sam na neverovatan prizor. Pola pčelinjaka je bilo uništeno. Medved je sa dva odrasla mladunca, koji su viđeni u toku dana, ušao u pčelinjak koji je bio ograđen ogradom visokom 2 metra i električnom čobanicom, te napravio ogromnu štetu", objašnjava Hadžić i kaže da se nije nadao novim obilascima neželjenog gosta, prenosi Radio Rožaje.
Preporučujemo
Predsednik opštine Ivica Turić 22 godine trpeo bolove, lečio tumor: Onda je otkrio istinu i tužio bolnicu
U Banjaluci posečeno drvo koje je zasadio solunski vojnik Uroš Stefanović na ulazu u grad
"Tog dana sam popravio ogradu, ponovo postavio električnu čobanicu i jak reflektor koji je osvetljavao pčelinjak. Uz to, uključio sam tranzistor koji je radio celu noć, misleći da ću na taj način udaljiti životinje od pčelinjaka. Međutim, sutradan sam zatekao još gori prizor. Skoro sve košnice su bile uništene. Od 55 pčelinjih košnica potpuno je uništio 45, a preostalih deset su vidno oštećene", tvrdi pčelar Muhamed Hadžić uz procenu da ukupna šteta koja mu je pričinjena dostiže 20.000 evra.
On se obratio veterinarskoj ambulanti čija je ekipa konstatovala da je pčelinjak potpuno uništen. Nadležni inspektor je na poziv Hadžića takođe izvršio uvid. O događaju je obavestio i lokalno lovačko društvo.
Hadžić se nada da će mu držva u hitnom roku nadoknaditi štetu.
Mrki medved u Crnoj Gori je strogo zaštićena vrsta. Zabrana je uticala da se poveća broj jedinki i oni šire teritoriju koju obilaze, pa se sve češće mogu videti blizu naseljenih mesta.
Upravnik lovišta Rožaje Dževad Bralić naglašava da je mrki medved trajno zaštićen, te da lovačko društvo vrši popis divljači, pa tako i ove vrste.
"Uspeli smo da zabeležimo da ih ima oko 30, a verovatno i više, jer nismo obuhvatali sve terene. Najviše ih je zabeleženo na području Paučinskih i Besničkih šuma, na Kuli, Bandžovu, Dermandolu itd", navodi upravnik.
(Telegraf.rs)