Među tinejdžerima u Podgorici zavladao opasan trend: Ožiljci na telu su poziv u pomoć, roditelji zabrinuti

Ministarstvo i psiholozi ističu da je u rešavanju problema neopšhodna saradnja roditelja i škole

Majka učenice završnog razreda jedne podgoričke osnovne škole dobila je poziv da hitno dođe kod direktora te obrazovne ustanove.

Nepunih pola sata kasnije, u kabinetu direktora, zatekla je svoju ćerku krvavih ruku - izrezala se žiletom.

Preporučujemo

Pokušavajući da reši problem sa svojim detetom, otkrila je da se ta tinejdžerka već mesecima reže žiletom, da to čine i brojne njene vršnjakinje... Psihijatri specijalizovani za decu i adolescente pokušali su da pomognu, ali se višemesečna agonija okončala bez dijagnoze.

Devojčica je, nastavljajući uporno da se samopovređuje, bila hospitalizovana na psihijatrijskoj klinici van države.

Na putu rešavanja problema, majka te devojčice tvrdi da je otkrila da je trend rezanja u crnogorskim osnovnim i srednjim školama zavladao pre tri godine.

To je u razgovoru za Vijesti, potvrdila i psihološkinja Radmila Stupar Đurišić, ističući da njeno iskustvo pokazuje da se u najvećem broju slučajeva radi o nezdravom mehanizmu odbrane od bola, srama ili nekog osećaja krivice za trenutna dešavanja, ali da se dešavaju i simulacije.

Informaciju o tome, međutim, Ministarstvo prosvete dobilo je, kako tvrde, pre desetak dana od novinarke Vijesti - kroz poslata pitanja.

Naknadno im je i sagovornica Vijesti predočila gotovo sve što je saznala, osim imena dece koja se samopovređuju.

U odgovorima na set pitanja o sve češćem samopovređivanju devojčica, iz tog Vladinog resora kazali su da nije lako dopreti do učenika koji se samopovređuju iz bilo kog razloga, jer se to uglavnom dešava van školskog prostora.

U razgovoru sa učenicima jedne srednje škole, novinarka Vijesti saznala je i način na koji pojedini profesori pokušavaju da "dopru" do devojčica koje se samopovređuju:

"Da li se neko od vas reže?", pitanje je koje je pre dva dana postavio učenicima starijeg razreda jedne srednje škole njihov razredni.

Deca tvrde da je nakon neprijatne tišine rekao i: "Svi znate na koga mislim, je li tako?".

"Ovo nije način da reše problem. Naravno da se niko nije javio", prokomentarisao je jedan učenik.

"Oprezan pristup"

Iz Ministarstva prosvete odgovorili su Vijestima da je do učenika koji se samopovređuju teško dopreti, ali i da su zbog osetljivosti teme koja zadire u privatne sfere života njihovih učenika, to pitanje tretirali kao širi d2o aktivnosti svojih psihološko-pedagoških službi.

"Do učenika koji imaju ovu vrstu problema nije lako dopreti, jer se samopovređivanja dešavaju uglavnom van školskog prostora", kazali su.

Iz tog Vladinog resora istakli su i da su im više nego dobrodošle sve informacije o toj pojavi.

"Intenzivirali smo, u saradnji sa Upravama škola, aktivnosti na identifikaciji i određivanju načina podrške tim učenicima.

Kao što smo već napisali, zbog osetljivosti teme i eventualne uključenosti i drugih institucija, ovo iziskuje promišljen i oprezan pristup. Takođe, Ministarstvo će u narednom periodu staviti na raspolaganje, ukoliko Uprave škola to zatraže, i mobilni tim Zavoda za školstvo za dalju podršku tim učenicama, dodaju iz MP.

Oni naglašavaju da se nijedan problem koji se tiče vršnjačkog nasilja, samopovređivanja učenica ili bilo kog vandalizma, ne može r2ešiti bez saradnje i podrške roditeljima.

"Ovdje mislimo da škole i Ministarstvo prosvete treba da budu podrška i pomoć roditeljima, a ne obratno. Jer, nažalost, naši učenici tokom dana više vremena provedu sa svojim nastavnicima nego sa roditeljima. Saveti roditelja su dragocena adresa za sve ove pobrojane aktivnosti", odgovorili su iz MP.

Same se previjaju

Tokom istraživanja te negativne i zabrinjavajuće pojave, Vijesti su došle do informacija da je prisutna u gotovo svim srednjim školama u Podgorici, u nekoliko osnovnih škola, ali i među njihovim vršnjacima u Danilovgradu, Nikšiću, na primorju...

Takođe, otkriveno je i da su devojčice naučile i da same sebi pružaju pomoć, pa se njihovo rezanje retko završi pružanjem medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi. Ipak, ima i takvih slučajeva, jer povremeno nanesu sebi veoma ozbiljne povrede.

Sagovornici Vijesti ističu da ima i slučajeva u kojima se devojčicama podrška pruža u Centru za autizam "Ognjen Rakočević", gde i rade psihijatri za decu i mlade.

Imena sagovornika, devojčica koje sebi nanose ožiljke, ni nazive škola u kojim pohađaju nastavu nisu obavljena zbog zaštite integriteta tih tinejdžerki.

"Zavrćite rukave deci"

Majka devojčica koja se samopovređuje već drugu godinu kaže da je uprkos brojnim informacijama do kojih je došla, danima provedenim u razgovoru sa psiholozima, psihijatrima, i najvažnije, sa svojim detetom, za nju ostao nedokučiv uzrok takvih postupaka. Naročito nakon što su psihijatri utvrdili da njena ćerka ne boluje ni od kakve psihičke bolesti.

Objašnjenje koje dobija od nje je: "Tako mi je lakše".

Bilo je, kažu, uzaludno i njeno insistiranje da škola ukaže na problem, da sazovu sastanke na kojima bi upozorili roditelje na opasnost samopovređivanja.

"Ne krivim ih, verovatno svi od njih žele da sačuvaju ugled škole, ali naš zajednički interes moraju da budu deca. Sa svojim sam na korak od rešenja, ali većina roditelja ni ne zna za ovaj opasan trend koji je zavladao među devojčicama, iako sa kim god razgovaram zna makar po dva primera da mi nabroji, ali i prizna da ništa nije preduzeo tim povodom", kazala je ona.

Ispričala je i da je zvala majku jedne od devojčica koja reže svoje telo, ali da joj je ona odgovorila - da zna i da će to proći.

"To nije način da rešimo problem, kao što nije ni reakcija profesora kojima sam se obratila i koji su mi rekli - ne pada nam na pamet da zavrćemo rukave deci. Kada bi svi reagovali kao direktor škole koji me pozvao kada je saznao, problem bi počeo da se rešava. Ovako, prinuđena sam da široj društvenoj zajednici ukažem na opasnost i zamolim roditelje da bukvalno zavrću rukav", rekla je.

Rezanjem zovu u pomoć

Psihološkinja Radmila Stupar Đurišić za Vijesti objašnjava da je samopovređivanje rezanjem jedan od načina oslobađanja anksioznosti koju osoba oseća u telu, a ne zna kako sa njom da postupa.

"Seckanje i reckanje su stara tehnika i metoda poziva u pomoć, koju ljudi šalju svojoj okolini. Svaki akt samopovređivanja treba biti shvaćen kao ozbiljan akt nasilja i kao takvom mu se mora pristupiti. Trend samopovređivanja mladih postoji već neku godinu, a moje iskustvo ja da se u najvećem broju slučajeva radi o nezdravom mehanizmu odbrane od bola, srama ili nekog osećaja krivice za trenutna dešavanja. Pojavljuju se i s vremena na vreme neki mladi koji pomisle da će nekom patologizacijom sebe izbeći obaveze, pa se odluče da simuliraju sklonost ka samopovređivanju koja vodi do suicida", kazala je ona.

Ona ističe da se, bez obzira da li je u pitanju pravo ili lažno samopovređivanje, tretmanu i terapiji tog ponašanja treba pristupiti ozbiljno:

"Uz jasne korake koji sadrže edukaciju osobe o zdravim mehanizmima odbrane, ali i o strategijama za prevazilaženje stresa, anksioznosti ili krizne životne situacije".

Upitana šta može biti uzrok samopovređivanja u tom uzrastu, kazala je da su to najčešće intenzivan bol, jaka frustracija i/ili velika ljutnja.

"Samopovređivanje može doneti trenutno osećaj smirenosti, jer kroz fizički bol ne oseti se emocionalna bol. Naravno, još jaču emotivnu bol osoba ima kada fizička bol prođe, emocionalna ponovo počne da se oseća, a ima i dodatnu emociju suočavanja sa posledicama samopovređivanja", kazala je ona.

"Krvavi novčić"

Tokom istraživanja, Vijesti su došle do podatka da je pre nekoliko godina, među tinejdžerima koji koriste društvene mreže, bio prisutan izazov "krvavi novčić". U toj opasnoj igri oni su povređivali svoje šake. Nije utvrđeno, međutim, postoji li direktna veza između samopovređivanja devojčica i sve opasnijih izazova na društvenim mrežama.

Stupar Đurišić, odgovarajući na pitanje koliko su krive društvene mreže, kazala da su društvene mreže krive za sveukupno povećanje anksioznosti i stresa kod ljudi.

"Ali da nije njih, bilo bi nešto drugo. Industrijski razvoj teče i čoveku kao biću prirode biće sve teže", kazala je.

Ističe da joj se profesionalno ne dopada to što se kaznom da rade u javnom interesu ne sankcionišu oni koje otkriju da društvene mreže i internet koriste za nehumano, nezdravo ili iz zabave prave nešto što može dovesti do posledica koje su ozbiljne po život i zdravlje.

"Često vidim da tom nekom bude blokiran ili ugašen profil. Možda bude novčano kažnjen, i to je to. Razlozi zbog kojih je taj neko zloupotrijebio poverenje patnika i bonika nesu, a moraju biti otklonjeni, jer u protivnom, osoba plati kaznu, primiri se malo i uskoro počne ponovo, pod drugim imenom, da promoviše patologizaciju u toku rasta i razvoja ličnosti", kazala je ona.

(Telegraf.rs)