Slovenci iz pećine izvukli tone otpada, našli i kese za mleko iz bivše Juge: Šta je sve krila Ravnica?

"Najteži deo posla je otkopavanje otpada, jer se u zemlji prepliću gvožđe, gume, kablovi, šindre i sličan materijal. Folije smo skupljali ručno", rekao je rukovodilac radova

Ravnica kod Juršča u Pivki u Sloveniji, važi za najzagađeniju pećinu u zemlji, a njeno čišćenje privodi se kraju.

Do sada je iz pećine uklonjeno blizu 2.000 kubnih metara otpada, što je za trećinu više od prvobitno planiranog i dve trećine ukupnog otpada koji je trebalo da bude u pećini.

Preporučujemo

Iz pećine su izvlačili staro gvožđe, plastiku i građevinski otpad, a na sreću u pećini nije bilo opasnih i eksplozivnih materija.

U međuvremenu, opština Pivka traži dodatna finansijska sredstva, jer žele da nastave radove i potpuno očiste pećinu.

"Očekivali smo da će u jami biti manje otpada, jer je otpad više puta spaljivan, a nešto starog gvožđa izvučeno je iz jame u prošlosti. Pokazalo se upravo suprotno, da otpada ima znatno više i da stručne procene, koje su bile blizu 4.000 kubika, odgovaraju stvarnom stanju“, rekla je Eva Šabec Korbar, koja učestvuje u projektu Pivka-Kras-Presiha.

"Već smo potrošili 500.000 evra, treba nam još"

Do sada je iz jame izvučeno blizu 2.000 kubnih metara otpada, što je za trećinu više nego što su predvideli ugovorom koji su potpisali sa izvođačem, kompanijom Publikus, na iznos od 400.000 evra.

Zbog toga je opština na ovu sumu dodala 100.000 evra, a ukupni troškovi čišćenja jame su već narasli na pola miliona evra. Da bi se završilo čišćenje pećine bilo bi potrebno oko 200.000 evra.

Prema poslednjim procenama, na dnu jame ostalo je između 800 i 1300 kubnih metara otpada.

"Trenutno tražimo rezerve u okviru projekta, kao i eventualna sredstva Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, jer sama opština ne može da pokrije ove troškove. Pošto je gradilište već otvoreno, imalo bi smisla nastaviti radove. Ako ne uspemo da obezbedimo novac, nažalost, bićemo prinuđeni da prekinemo čišćenje“, rekao je Peter Batistič iz opštine Piva.

Rehabilitacija deponije u pećini bila je izazovna.

"Pećina ima širok ulaz, ali je duboka najmanje 25 metara, možda i koji metar više, pošto je dno još uvek prekriveno otpadom“, kaže dr Mitja Prelovšek iz Instituta za istraživanje krša ZRC SAZU, koji učestvuje u projektu čišćenja pećine.

On ističe da je to najobimnije čišćenje pećine u Sloveniji, što sami speleolozi ne bi mogli da urade.

"Speleolozi najčešće mogu sami da uklone oko deset kubika otpada, u najvećoj akciji sakupili smo 93 kubika. Čišćenje takvih pećina mora da preduzme opština ili država“, kaže on.

Otpad je mehanički uklonjen sa dna jame, otkopan malim bagerom, koji je spušten u jamu, a zatim uz pomoć dizalice podignut na površinu. Tamo je, nakon grubog sortiranja, smešten u kontejnere, koji su odmah odvezeni u Centar za upravljanje otpadom Suhadola. Dnevno se punilo i transportovalo oko osam kontejnera.

"Najteži deo posla je otkopavanje otpada, jer se u zemlji prepliću gvožđe, gume, kablovi, šindre i sličan materijal. Folije smo skupljali ručno. Imali smo problema i sa isporukom gvožđa do krajnjeg kupca“, rekao je rukovodilac radova Sead Alibegić iz Publikusa.

Među komadima starog gvožđa pronašli su delove vagona, lonaca, bicikala, motora, kao i ostatke oružja.

"Inače, nismo pronašli nikakav opasan otpad ili eksploziv, koji je, prema tvrdnjama meštana, bacan u pećinu i toga smo se najviše plašili“, rekao je Alibegić, ističući da je i zbog toga otpad otkopan veoma sporo i pažljivo.

Kako pišu Slovenske novice, u gornjem sloju dominirao je mešani komunalni otpad, građevinski otpad i pepeo, ali su pronađeni i zanimljiviji komadi otpada iz 1980-ih, na primer velika količina vreća za mleko, kao i ostaci pakovanja nekih davno zaboravljenih proizvoda, kao što su prašak za pranje veša Jolli, sprej Pips fli, metalne saksije i žuto-zelene kese u koje je bio pakovan kiseli kupus.

"Veoma smo zahvalni opštini što je zagrizla ovu kiselu jabuku. Nadam se, međutim, da će čišćenje biti završeno i da će i država pokazati neki ekološki odnos i saslušati nas i pomoći nam finansijski, jer u suprotnom, na kraju, i pored svih napora, ostaje gorak ukus“, kaže Andrej Sedmak iz Juršča, takođe jedan od inicijatora čišćenja jame, u koju se od početka 70-ih godina prošlog veka sistematski odvozi otpad sa šireg područja Pive, kao kao i iz susednih opština.

(Telegraf.rs)