Mala Lidija krenula u školu i nestala: Čudni pozivi, plavi fića, strašne poruke i tajna policijskog spisa

Lidija je živela s majkom Boženom i 11-godišnjim bratom Marijanom u Matoševoj 1 na Gornjem gradu. Tog 15. decembra 1965. uputila se u 13.15 prema školi i ispratila ju je komšinica Josipa Rukavina. U školu koja je bila pet minuta udaljena od njenog doma nikad nije stigla i tada je počela agonija porodice

"Ključ rešenja je u krugu porodice. To je prva pretpostavka, a da je devojčicu oteo neko nepoznat stavio bi u drugu pretpostavku". Tako o slučaju nestanka devojčice Lidije Pale koja je u trenutku nestanka 15. decembra 1965. godine pohađala prvi razred Osnovne škole u Opatičkoj ulici misli Branko Lazarević, penzionisani šef Ekipe za uviđaje PU Zagrebačke koji se već decenijama aktivno bavi potragama za nestalim osobama.

Preporučujemo

Pre svega, smatra Lazarević, najbitniji su razgovori s članovima porodice, ali nažalost, kako je objavio portal 24sata, devojčica koja bi pod pretpostavkom da je živa danas imala 64 godine, više nema živih članova porodice. A što sadrži policijski spis koji je još uvek aktuelan, iako je sasvim izvesno da je aktivna potraga za nestalom devojčicom davno prestala, za javnost je nepoznanica.

Lidija je živela s majkom Boženom i 11-godišnjim bratom Marijanom u Matoševoj 1 na Gornjem gradu. Tog 15. decembra 1965. uputila se u 13.15 prema školi i ispratila ju je komšinica Josipa Rukavina.

U školu koja je bila pet minuta udaljena od njenog doma nikad nije stigla i tada je počela agonija porodice. Majka je istog dana otišla do učitelja, ali niko je nije video. Samo je jedan dečak iz škole rekao da ju je video s "bradatim čikom" iste večeri u Matoševoj ulici, ali to je pripisano dečjoj mašti.

Čudne poruke iz Nemačke

Lidijin otac Stjepan u vreme njenog nestanka radio je u nemačkom gradu Augsburgu, a dan pre nestanka devojčice neko je nazvao stan njihovih komšija u Zagrebu i kad je dobio Lidijinu majku Boženu rekao joj je:

"Gospođo Pale, moje saučešće. Vaš suprug je pao sa skele i ubio se. Već smo ga sahranili", nakon toga veza se prekinula.

Oko 22 sata ponovo je neko zvao iz Nemačke, ali veza je prekinuta. Na dan kad je Lidija nestala trebalo je da Božena i Stjepan imanju ročište povodom razvoda 11-godišnjeg braka.

Komšinici Josipi Rukavini bilo je čudno što je taj dan Lidija nenadano ranije otišla u školu i bila je u velikoj žurbi.

Kad se devojčica nije vratila, majka i brat raspitivali su se o njoj i kod rodbine, ali nije je bilo. Oko 20 sati 15. decembra 1965. godine Božena Pale prijavila je nestanak ćerke policiji, a narednih dana je i sama nastavila da traga za Lidijom. Ali, bez uspeha.

Novi šok Božena Pale doživela je kad je saznala da joj suprug nije poginuo u Nemačkoj već da je živ. U međuvremenu o nestaloj Lidiji piše i "Večernji list" objavu o njenom nestanku objavljuje i radio, a iz Nemačke u Zagreb dolazi i otac Stjepan.

Pojavila se i verzija da je devojčica sela u tamnoplavog oštećenog "fiću" u kojem ju je odvezao nepoznati muškarac.

Pretraživala se i maksimirska šuma tragom dojave da je devojčica možda ubijena, ali uzalud.

Kad se otac devojčice Stjepan Pale vratio u Nemačku otišao je do redakcije tamošnjeg minhenskog Abendzeitunga s fotografijom nestale ćerkice, ali su je odbili objaviti, prenosi Jutarnji.

Godinu dana nakon nestanka objavljena je službena informacija da svako ko išta zna o nestaloj devojčici to javi "najbližoj milicijskoj stanici" uz upozorenje svima koji nešto znaju o nestanku Lidije Pale, a to kriju mogu biti pozvani na odgovornost jer time čine krivično za koje mogu biti kažnjeni".

Dve godine nakon nestanka Lidije, u predgrađu Minhena pronađeno je telo devojčice, ali se ustanovilo da to nije telo nestale malecke.

Zagonetka nestanka Lidije Pale i nakon 57 godina nije rasvetljena i teško je očekivati da će nakon toliko vremena ikad biti rasvetljena.

(Telegraf.rs)