Koliko je BiH daleko od usvajanja Mladenovog zakona? "Ne primenjujemo ni postojeće"

Mladen D. ubio se 28. oktobra, nakon što je ismejavan zbog snimka koji je objavljen na društvenim mrežema

Samoubistvo mladića Mladena D. iz Laktaša diglo je na noge ceo region, međutim, pravnici ističu da se ne može uskoro očekivati izmena krivičnog zakona.

Na društvenim mrežema već su pokrenute inicijative da se izmeni krivični zakon pa kojem bi bilo kažnjivo vređenje na internetu, međutim, pravnici u razgovoru za Srpskainfo kažu da to za sada nije moguće.

Preporučujemo

Prema njihovim rečima, ovaj zakon je potreban, ali za sada nije realno da se uvede. Prvo treba krenuti primenu sadašnjih zakona, a tek onda razmišljati o uvođenju novih.

Banjalučki advokat Aleksandar Jokić pojašnjava da zlostavljanje na internetu nije posebno regulisano u našem zakonodavstvu, ali i teško da u tom obliku i može biti.

- Mnogi prekršaji i/ili krivična dela mogu biti učinjeni putem interneta, pa čak i na internetu, odnosno društvenim mrežama. Pretnje i uznemiravanja se sankcionišu i kada su učinjeni putem društvenih mreža. Tako da ne možemo reći da određene zaštite ne postoje. Oni što se najčešće smatra pod pojmom “cyberbullying” zapravo nisu kažnjive radnje, a reč je o negativnim komentarima u vidu ismejavanja, poruge, uvreda, koji nikako nisu prihvatljiv model ponašanja, ali nisu i teško da mogu biti zabranjeni zakonom - ističe Jokić za Srpskaifno.

Procesuirati lica koja neovlašćeno naprave snimak ili fotografiju

Dodaje da zbog toga ne treba ovaj problem rešavati na brzinu, nego pristupiti sistematično.

- Za početak, trebalo bi početi primenjivati postojeće propise. Recimo, početi sa procesuiranjem svih lica koja neovlašćeno naprave snimak ili fotografiju i učine ga dostupnim trećim licima ili javnosti. Početi sa sankcijama pretnje po život i telo iznesene putem interneta. Pa tek nakon nekog vremena stroge primene ovih odredaba, trebalo bi videti da li problem još postoji i u kom obliku. Mi od 2017. godine imamo krivično delo Povreda privatnosti deteta za koje nemamo informacije da li je iko odgovarao - kaže Jokić.

Ističe da novi propisi treba da budu uzeti u razmatranje tek kada se uverimo da postojeći nisu adekvatni. A to će biti onda kada počnu da se primenjuju.

Sličnog mišljenja je i profesor prava Milan Blagojević, koji kaže da nakon izjava ministra unutrašnjih poslova i saopštenja tužilaštva, da se tu vidi slabost sistema.

Ističe da upravo te slabosti neoborivo potvrđuju kako nije problem u zakonu nego u institucijama pozvanim da ga primene.

Mladen D. ubio se 28. oktobra, nakon što je ismejavan zbog snimka koji je objavljen na društvenim mrežema.

Sve je krenulo kada je ispunjavao formular za posao na jednoj benzinskoj pumpi, gde ga je radnik te pumpe snimao i ismevao pitanjima. Snimak je zatim objavljen na društvenim mrežema, što on nije mogao podneti, te je digao ruku na sebe.

Dragan Santrač osnivača grupe "Svi za Mladenov zakon" kaže da se na ovu ideju odlučio pošto nemamo zakon koji reguliše problem digitalnog nasilja.

- Jednostavno, o problemu cyberbullinga se veoma malo govori. Verujem da postoje i mnogi slučajevi koji nisu izašli u javnost i da postoje osobe koje zbog cyber nasilja imaju ozbiljne psihičke traume. Mladena D. nisam poznavao, ali veome me potresla ta vest, jer sam sam imao problem sa pretnjama na drustvenim mrežama. S obzirom na to da i sam nisam naišao na rešenje problema cyberbullinga i da nemamo zakon koji reguliše problem digitalnog nasilja zato sam se odlučio boriti za usvajanje tzv. Mladenov zakona. Zaista nam je preko potreban. Ne smemo olako shvatati slobodu govora. Vređanje, pretnje, kleveta i diskrimacija nisu sloboda govora - poručuje Santrač.

Kaže da grupa iz dana u dan raste, a da su im se javili i pravnici koje su spremni ponuditi pomoć u pisanju zakona.

- Naredni koraci su da okupimo stručne ljude kao i osobe koje mogu pomoći da se napiše adekvatan tekst zakona i da se isti prosledi relevantnim institucijama na razmatranje - poručuje Santrač.

(Telegraf.rs)