Brak romskih devojčica nije običajno pravo, već kršenje zakona: Na udaru trafikinga u BiH sve češće maloletni

BiH je prepoznata kao zemlja porekla, odredišta i tranzita u trgovini ljudima

Stravični filmski prizori trgovine ljudima, daleko od očiju javnosti sve češće se događaju. Posebno zabrinjava činjenica da su poslednjih godina sve više na udaru maloletnici. Iako BiH ima dobre zakonske okvire, oni se ne implementiraju kako bi trebalo.

Ovo je problem na koji upozorava predsednica udruženja "Novi put" iz Mostara Abida Pehlić uverena da se problem, koji se ukorenio u zemlji može rešiti samo sitemski i uz edukaciju i osvešćivanje svih građana o onome što se dešava.

Preporučujemo

- BiH je nažalost prepoznata kao zemlja porekla, odredišta i tranzita u trgovini ljudima. Ono što zabrinjava je da u poslednjih deset i više godina je sve veći broj žrtava maloletno i većina žrtava su državljani BiH - tvrdi Pehlić, piše Klix.ba.

Ističe da ovogodišnja statistika, koja se objedinjava na nivou Bosne i Hercegovine, još nije dostupna, ali podsjeća da je prema prošlogodišnjoj, u BiH identificirana 61 žrtva trgovine ljudima i da se radi o državljanima BiH, ali da je broj žrtava za koje se ne zna daleko veći.

- Zabrinjavajuće je da su 54 identifikovane žrtve bile maloletne. Nas dodatno brinu neidentifikovane žrtve, devojčice, pa čak i dečaci koji su žrtve trgovine ljudima i devojčice koje su žrtve prinudnih brakova, a koje se zbog stereotipizacije i predrasuda prema romskoj zajednici ne identifikuju kao žrtve trgovine ljudima, nego se udaja romskih devojčica s 12 ili 13 godina smatra običajnim pravom, pa se shodno tome pretpostavlja da to nije kršenje zakona Bosne i Hercegovine niti dečjih prava, nego nešto uobičajeno za romsku zajednicu - ističe predsednica udruženja Novi put.

Napominje da BiH ima vrlo dobar zakonski okvir, ali da je problem što se zakoni ne implementiraju onako kako bi trebalo.

Tako se dešava često da oni koji su prijavljeni nadležnim službama ne budu adekvatno sankcionirani, pa žrtve ne ostvare svoju punu slobodu i dalje žive u strahu od njih.

- Mi moramo svi zajedno pokušati da nađemo neke modalitete kako bismo poboljšali implementaciju zakona, ali i više radili na osvešćivanju javnosti, žena i devojaka, žrtava svih oblika nasilja - tvrdi Pehlić.

Naglašava da su identifikovane žrtve bile žrtve seksualnog iskorišćavanja, prisilnog prosjačenja i prisilnih brakova, te da su to u većini slučajeva deca koja su uspela sama pobeći i zatražila pomoć neke od institucija, kako bi dobili neku vrstu zaštite.

Među takvima je po njenim rečima jedna državljanka BiH svedočila kako je do 14. godine prodata dva puta u inostranstvo i proživela pakao, te upozorava da je veliki broj i onih koji su prodani u inostranstvo, a za vlasti BiH su nepoznanica.

Koordinator tima za borbu protiv trgovine ljudima Hercegovačko-neretvanskog kantona Ivan Milićević kaže kako je zakonodavstvo prepoznalo problem i da su kazne za krivično delo trgovine ljudima velike i preko 10 godina.

- Imali smo slučaj da je žena s našeg područja prodala svoju devojčicu u Banju Luku. Naše ekipe su tu devojčicu gore zatekle već s detetom da prosi i poduzeli zakonom predviđene radnje, te je majka devojčice pravosnažno osuđena - kazao je Milićević.

Policija po njegovim riječima izlazi na teren za svaku dojavu, ali je problem to što se mnogi slučajevi ne procesuiraju kao i to što se za mnoge slučajeve uopće ne sazna.

- Svi trebaju raditi na osvešćivanju tog problema - kazao je te naglasio, da treba razbiti stereotipe i raditi na rušenju predrasuda da se prosjačenje i ugovoreni brakovi odvijaju isključivo među pripadnicima romske populacije.

- Prodaja dece i prosjačenje možda dominiraju među romskom populacijom, ali su prisutni i među drugim narodima - ustvrdi je Milićević.

Sektor kriminalističke policije po njegovim rečima intenzivno radi i na svaku prijavu reagira, te svaki podatak koji ima uvek proveri, ali je problem što se mali broj slučajeva procesuira.

Zbog toga smatra da je uz zakonske okvire neophodna edukacija kompletnog društva.

- Pored policije i udruženja, edukacija je potreban tužiocima i studijama kako bi svi u svojoj domeni što pažljivije pratili ovu situaciju i uradili ono to treba - ustvrdio je Milićević.

Takođe je poručio svim građanima koji znaju za bilo kakav primer trgovine ljudima da im je građanska dužnost obavijesti nadležne službe kako bi se pomoglo onima kojima je pomoć potrebna i prekinuo lanac trgovine ljudima.

(Telegraf.rs)