Žlijebi pod Orjenom su dokaz da se Špiro nije uzalud vratio iz Amerike: Selo čuva tradiciju staru četiri veka

Američka zlatna groznica, dvadesetih godina prošlog veka, nekim pomorskim putevima nije zaobišla ni Žlijebljane. Mnogi od njih su ostali u Americi, a neki od njih se i vratili u svoje selo

Daleko od aktuelnih političkih razmirica, u Žlijebima, selu pod Orjenom, visoko iznad Herceg Novog, neizvesnost se ne meri mandatima već brojem onih koji su odlučili da se vrate pradedovskom ognjištu - a takvih je tek nekoliko.

Autentične arhitekture, jedinstvene u Crnoj Gori, jedno selo čuva tradiciju staru četiri veka, i uprkos svim izazovima, mudrost i veru predaka.

Preporučujemo

U selu kažu da je najteže vaspitati decu i voditi državu, pa dodaju da je nekad dobro ići i van utabanih staza - koje su odavde, decenijama vodile ka primorju, piše RTS.

Sada su se, u selu čuvenog hajduka Vuka Sikimića, upornost i stamenost, ponikle u kamenu, pokazale za život važnim. Klesari su ovde sve stvorili i - ostali.

- Kako ja vadim kamen? Toliko se ispričamo, da nam bude, i meni i njemu, toliko drago i toliko lako, i to vađenje kamena i njegova ljubav - naglašava Nikola Sikimić iz Žlijeba.

- Kad sam došla, otkrila sam novi svet, nove ljude. Bilo je fantazija. Uslovi nisu bili idealni, uslovi surovi, ali ljudi plemeniti - kaže Slobodanka Sikimić.

Kamen se ručno, kao i pre četiri veka, vadi u seoskim majdanima, i sve je od njega građeno. Selo je stradalo. U ratovima paljeno, ali je kamen ostao. Od njega je i crkva Svetog Nikole, na temeljima iz 1550. godine, podignuta na vidikovcu, sa najlepšim pogledom na Lovćen i Boku.

Američka zlatna groznica, dvadesetih godina prošlog veka, nekim pomorskim putevima nije zaobišla ni Žlijebljane. Nisu svi tragali za zlatom. Neki su radili u rudicima uglja, a neki u majdanima - kao vrsni klesari. Mnogi od njih su ostali u Americi, a neki od njih se i vratili u svoje selo.

- Prvi put kada je došao, hteo je da svoju ženu, moju babu Zorku, vodi za Ameriku. I ona mu je rekla: "Špiro, ti ’ajde, a ja više volim ovaj kamen, nego Ameriku". I onda je Špiro, šta će, kad je takva situacija, otišao ponovo za Ameriku, da radi, i bogami je, ta ljubav ipak prevladala. Vratio se - otkriva Nikola.

I nije se zalud Špiro vratio iz Amerike. Jer da nije njegovih potomaka, Žlijebi bi bilo tek kameni spomenik nekadašnjih života. Ovako, još živi – nevelikom snagom, ali velikom voljom i ljubavlju. Pa putnici, turisti, imaju koga da sretnu i šta da vide.

(Telegraf.rs)