U BiH do 11 sati glasalo 14 odsto birača: Izlasnost veća nego pre četiri godine

Izbori se odvijaju na 5.903 biračka mesta i da pojedina biračka mesta nisu otvorena tačno u sedam sati, a razlozi su, kao i na ranijim izborima, to što nisu izvršene na vreme pripreme, kašnjenje članova biračkih odbora i slično

Foto: Tanjug/AP

Centralna izborna komisija u Bosni i Hercegovini saopštila je da je do 11 sati odziv na današnje izbore 14 odsto, odnosno da je na biračka mesta izašlo 459.989 birača.

Predsednik CIK-a Suad Arnautović rkeao je na pres konferenciji da je to za tri procenta više u odnosu na izbore 2018. godine.

- Ovaj procenat je veći ako se ima u vidu da nam još nisu dostavljeni u sistem podaci iz Gradačca, Tuzle, Tešnja i Novog Travnika - naglasio je Arnautović, prenosi portal Klix.

Naveo je da se izbori odvijaju na 5.903 biračka mesta i da pojedina biračka mesta nisu otvorena tačno u sedam sati, a razlozi su, kao i na ranijim izborima, to što nisu izvršene na vreme pripreme, kašnjenje članova biračkih odbora i slično.

- Na 12 biračkih mesta je došlo do značajnijih kašnjenja i to u Bihaću na jednom mestu, Banja Luka (4), Lukavac (1), Srebrenik (1), Zvornik (1), Zenica (2), Ilijaš (1), Goražde (1)" -rekao je Arnautović.

Prema njegovim rečima, ukupan broj prijavljenih događaja koji se smatraju incidentnim je devet, od toga u FBiH četiri, u RS jedan i u distriktu Brčko četiri.

Pravo glasa ima više od tri miliona ljudi

Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), pravo glasa u BiH ima 3.368.666 birača.

Na izborima učestvuje 90 političkih stranaka, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata, što je najviše do sada.

Građani će birati 518 predstavnika između 7.743 kandidata, koji će ih zastupati na svim nivoima vlasti u državi i oba entiteta.

Za članove Predsedništva BiH kandidovano je ukupno 10 kandidata, po pet iz oba entieta.

Članovi Predsedništva BiH biraju se u dve izborne jedinice - Federaciji BiH, gde se biraju dva člana, jedan iz reda bošnjačkog i jedan iz reda hrvatskog naroda, i Republici Srpskoj, koja bira srpskog člana ovog najvišeg državnog tela.

Za hrvatskog, odnosno bošnjačkog člana kandidovani su Borjana Krišto (HDZBIH) i Željko Komšić (DF), Denis Bećirović (SDP), koji je dobio i podršku 10 opozicionihh stranka, Bakir Izetbegović (SDA) i Mirsad Hadžikadić iz Koalicije za progres.

Za srpskog člana u trci su Željka Cvijanović, Mirko Šarović, Vojin Mijatović, Nenad Nešić i Borislav Bijelić.

Kako je saopšteno iz CIK, prvi izborni rezultati za članove Predsedništva BiH mogli bi biti poznati do ponoći izbornog dana.

Rok za objavu konačnih rezultata je mesec dana, odnosno 1. novembar, kada počinje da teče rok za formiranje novog saziva Predsedništva BiH i državnog parlamenta, kao i parlamenata Federacije BiH i Republike Srpske, i nižih nivoa vlasti.

Uprkos višegodišnjim insistiranjima političkih predstavnika Hrvata u BiH i zvaničnog Zagreba na izmeni Izbornog zakona, ovi izbori, koji su prema ocenama analitičara najvažniji od kraja rata, odnosno usvajanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, biće održani po starim izbornim pravilima, osim u nekim tehničkim detaljima, koje je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit koristeći se bonskim ovlašćenjima.

(Telegraf.rs)