Evelin i Andrej došli su iz Konga u Zagorje: Deca su nerazdvojna od malena, zahvalna su što imaju hrane

U Zagorje su stigli pre nešto manje od četiri godine kada ih je Đurđica Krmelić, inače viša medicinska sestra u jednoj zagrebačkoj bolnici, usvojila i otišla po njih u Kongo

"Samo da budem živa i zdrava. I da ne budem gladna." Ovu ili sličnu rečenicu sigurno ste čuli na stotine puta kao poslovičnu mudrost naših majki i baka. Međutim, ta ista rečenica kada je čujete od 8-godišnje devojčice koja je u životu zaista bila gladna ima sasvim neko drugo značenje.

Evelin i Andrej usvojeni su u Zagorje pre četiri godine iz sirotišta u Kongu, i od tada su nerazdvojni.

Preporučujemo

Ta devojčica je 8-godišnja Evelin Krmelić i sa svojim 7-godišnjim bratom Andrejem doselila se iz Konga u Hrvatsku. Preciznije, u Hrvatsko zagorje. Još preciznije, u Bedekovčinu, piše Index.

U Zagorje su stigli pre nešto manje od četiri godine kada ih je Đurđica Krmelić, inače viša medicinska sestra u jednoj zagrebačkoj bolnici, usvojila i otišla po njih u Kongo.

Evelin i Andrej nerazdvojni su od malena. Zajedno su stigli u sirotište kada, kako priča Đurđica Krmelić, biološki roditelji više nisu mogli da se brinu o njima. Dodaje kako srećom u sirotištu nisu bili dugo, ni pola godine.

- Javila sam se u sirotište koje sam pronašla na internetu i brzo su mi poslali sliku njih dvoje. Odmah sam krenula u proceduru usvajanja - kaže Đurđica. Proces je, dodaje, vrlo skup, ali je uspela da ga dovrši brzo, za oko tri meseca.

Evelin se seća svakog trenutka susreta s novom mamom: "Plesali smo i mamu grlili"

Andrej je još bio mali, ali Evelin se dobro seća kako je izgledalo kada je njihova nova mama došla po njih u Kongo.

- Sećam se kako sam išla da poljubim i zagrlim mamu. Onda smo išli da se presvučemo pa smo plesali i grlili mamu - prepričava Evelin susret s Đurđicom pa pokazuje kako je taj ples izgledao.

Iznenadile ih visoke zgrade i - tobogan

Kad su avionom sleteli u Hrvatsku, Evelin je najčudnije bilo to što su zgrade visoke.

- Videla sam nove stvari, na primer tobogan - rekla je Evelin. Na nju je utisak ostavio i tramvaj.

Nakon kratkog upoznavanja sa Zagrebom stigli su u Bedekovčinu. Seća se Evelin odlično i prvog dana u svom novom domu.

"Meni je bilo čudno što imamo hrane"

- Videla sam maminu kuću, sobu sam videla. Govorila sam Andreju kako je lepa ta kuća i da mi se baš sviđa - priča.

- Meni je bilo čudno što imamo hrane, lepu hranu i sve je bilo lepo, i imali smo krevete i televizor - kaže Andrej.

"Zahvalna sam da nisam skoro umrla od gladi"

- Zahvalna sam da sam zdrava, da nisam skoro umrla od gladi i da imam da jedem - kaže dete od osam godina.

Danas Evelin ide u treći razred Osnovne škole Bedekovčina, a Andrej je prvačić.

(Telegraf.rs/ Foto: Index.hr)