Ubistvo radnika obezbeđenja u Zagrebu pokrenulo ispovesti njegovih kolega: Mlatili su me, lomili prste...

Ljudi, čiji je posao da štite kazina, banke, pošte, koncerte, utakmice i institucije, svaki dan su izloženi stresu, potencijalnima napadima, pljačkama i divljacima, a rade za minimalnu platu

Radnik obezbeđenja Hrvoje Zanatić umro je u subotu ujutro nakon što su ga dvojica muškaraca, koji su sada u pritvoru, dugo mlatila u kazinu u Zagrebu u kojem je radio.

I sad se 16.000 ljudi, čiji je posao da štite kazina, banke, pošte, koncerte, utakmice i institucije, pita čemu sve to. Jer svaki su dan izloženi stresu, potencijalnima napadima, pljačkama i divljacima, a rade za minimalnu platu, većina nema oružje i nemaju status službene osobe.

Preporučujemo

- Ja ovaj posao radim više od 10 godina, s time da je bilo dosta neugodnih situacija. Udarce sam dobio dosta puta, dosta udaraca u glavu. Bilo je svega, ja sam čak imao i polomljene prste - ispričao je anonimni radnik obezbeđenja za RTL Direkt.

Plaćaju ga od 265 do 390 dinara po satu (17 do 25 kuna po satu), što znači da s prevozom i stimulacijom na mesec može zaraditi do 70.000 dinara (4.500 kuna). Cena sigurnosti i ljudskog života vrlo je niska.

- Premalo je ljudi na nekim opasnim objektima. Eto, u tom automat klubu svaku noć imate em pijanih em drogiranih i ne znam šta sve ne. Čovek dođe tamo sa 100 kuna (1.560 dinara) i onda razbija aparat i ti mu kaži nešto, a on živčan - dodao je čuvar.

"Ljudi su ugroženi"

Predsednica esnafa u kojem je 75 firmi za obezbeđenje priznaje da bi plate trebalo da budu više.

- Ja uvek kažem - kvalitet se treba platiti. Mi radimo vrlo odgovoran posao i ljudi su svaki dan vrlo ugroženi. I taj se deo posla mora znati ceniti i poštovati. Mi imamo podatak da su se plate povećavale u poslednjih godinu dana, i to dosta povećavale, ali sad imamo onaj drugi problem da nemam ljude - objašnjava Lidija Stolica, predsednica Hrvatskog esnafa radnika obezbeđenja.

- Oni koji naruče uslugu samo gledaju da zadovolje zakonsku formu pa je njima dovoljan samo jedan čovek. Ali to što taj čovek u nekom kazinu ili automat klubu celu noć radi s kockarima koji gube puno novca, pa i 100-tinak hiljada kuna, i koji su, kad izgube taj novac, spremni da učine svašta, to ih boli briga - kaže Nikola Sraka, sekretar Sindikata zaposlenih u sigurnosnoj delatnosti.

Ovo nije prvi ovakav slučaj

I tako već godinama. Hrvoje Zanatić nije prvi radnik obezbeđenja koji je ubijen na radnom mestu.

Dragutin Golik zvan Zmija upucan je davne 2005. Herojski je potrčao za pljačkašima banke koji su ga u bekstvu ranili s dva metka. Preminuo je dve godine kasnije, a 15 godina od njegove smrti odnos države prema ovom opasnom zanimanju nije se, čini se, puno promenio. Dobio je ulicu i slavu, ali više ga nema. Bio je toliko hrabar, govori njegov školski prijatelj, da je krenuo za pljačkašima, što ga je na kraju i koštalo života.

- Jako dobar čovek. Pio je kafu, inače s momcima je bio u društvu. Ne znam ni sam šta mu je bilo da je potrčao za njima - ispričao je Mirko Majurec iz Zagreba.

Da li bi status službene osobe u konkretnim slučajevima nešto promenio, nezahvalno je nagađati, ali dugoročno napadači bi dvaput razmislili pre napada.

- Zato tražimo taj status, da bi zapravo percepcija bila da su to ljudi koji nas štite. Oni su tu da bi štitili našu imovinu i nas - ističe Stolica.

No od statusa za sada ništa. Puno je u ovoj branši problema, retki se rešavaju.

- Inspekcije, nažalost, isto tu ništa ne rade, ne mogu ni napraviti, a i nemaju volje, tako da je to status quo - dodao je Sraka.

(Telegraf.rs)