Nivo Biogradskog jezera pred istorijskim minimumom: Hoće li uspeti da očuvaju prirodni dragulj?

Vodostaj jezera odredile su hidrološke prilike i višemesečna suša, uz sve procese koji su decenijama poznati i za koje su u više navrata rađena istraživanja

Nivo Biogradskog jezera trenutno je niži nego ranijih godina u istom periodu, a procenjuje se da bi uskoro mogao doći i do istorijskog minimuma.

To je saopštila direktorka Nacionalnog parka (NP) “Biogradska gora” Marija Dulović, istakavši da očekuje da nadležno Ministarstvo nastavi ono što je najavljeno u junu ove godine, kada je prezentovan završetak prve faze istraživanja i početak projekta “Rehabilitacije Biogradskog jezera”.

Vodostaj jezera, objašnjava ona, odredile su hidrološke prilike i višemesečne suše, uz sve procese koji su decenijama poznati i za koje su u više navrata rađena istraživanja.

Kako je ranije saopšteno, Biogradsko jezero se suočava sa tri problem - ponori, veliki mulj i nanos koji donose Biogradska reka i Lalev potok i erozija desne obale Jezerštice.

Sanacijom jednog problema, kažu u NP, nije moguće sačuvati jezero. Potrebno je, ističu, istovremeno rešiti sva tri problema kako bi Biogradsko jezero opstalo.

Dulović podseća na naučne procene da se sva jezera ledničkog porekla nalaze u poslednjem stadijumu postojanja i da je teško predvideti koliko može da traje taj proces.

- Smatram da je zaštita jednog od najljepših glečerskih jezera civilizacijsko pitanje. Mi smo kao upravljači uradili sve što je u našoj moći da alarmiramo nadležne institucije i naučnu zajednicu. Prošle godine je Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, nakon što je prepoznat ovaj problem, naručilo projekat ‘Rehabilitacije Biogradskog jezera’ kojeg sprovodi Međunarodna konsultantska grupa COWI. Završena je prva faza istraživanja i urađena je studija ‘Rehabilitacije Biogradskog jezera’ koja je prezentovana javnosti u junu - objašnjava ona.

Prema njenim rečima, primarni cilj je da se sačuva taj prirodni dragulj, ali da još nemaju nikakvu informaciju od naručioca projekta - Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.

Ona kaže da nema informaciju da li će se nastaviti druga faza istraživanja, kako im je, tvrdi, prezentovano u junu ove godine.

- Trenutno niski vodostaj Biogradskog jezera savršena je podloga za dalja istraživanja. Nadam se da će naručioci projekta imati sluha i nastaviti sa daljim istraživanjima. Nadamo se da će struka i nauka naći rešenje i da ćemo uspeti da spasimo ovaj prelepi dragulj, naše Biogradsko jezero. Pravi je trenutak da se nastavi sa istraživanjima - poručila je direktorka.

Kako je saopšteno u junu, u okviru prve faze projekta rehabilitacije Biogradskog jezera jasno su definisani problemi koje treba sanirati u zoni jezera.

Druga faza podrazmevala bi izradu geoloških, hidroloških i svih drugih podloga, i to bi trebalo da bude uvertira za raspisivanje idejnog, pa zatim glavnog projekta.

Iz resornog Ministarstva su ranije saopštili kako svi ti poslovi treba da budu transparentni “jer je potrebno mobilisati što širu naučnu zajednicu iz Crne Gore, regiona i iz inostranstva”.

Projekat “Rehabilitacija Biogradskog jezera” je već godinama jedan od prioriteta u sektoru zaštite životne sredine i jedan od prioriteta na jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata.

(Telegraf.rs)