"Upao je, čuli su se leleci, vriska, a onda je sve utihnulo": Ispovest komšije ubice sa Cetinja

Ne znam kada je tačno došao pred moju kuću. Naseljem su se prolamali leleci. Borilović je tada stao na stepenište pred mojom kućom i nešto je vikao, pretećim tonom, gestikulirao je, priseća se Vujačić

Jedan od komšija masovnog ubice sa Cetinja, Vuka Borilovića, govorio je o tome kako je uspeo da preživi masakr.

Slobodan Vujačić, komšija Vuka Borilovića koji je pobio deset ljudi na Cetinju, jedan je od onih koji su masakr, kako kaže, preživeli "za dlaku". On je za Pobjedu otkrio detalje jezivog krvavog pira.

Preporučujemo

- Prvo smo čuli tri pucnja, a onda smo ga videli na terasi kuće. Držao je pušku, uz užasan komentar na račun neke ženske osobe, krenuo je u krvavi pohod. Odmah mi je bilo jasno da se zlo sprema. Nekoliko minuta pre toga već je upucao dva deteta, dečake stare 11 i 8 godina i njihovu majku Natašu Martinović. Nakon toga krenuo je u krvavi pir niz naselje - ubijao je komšije i sve koji su se našli na ulici ili pokušali da ga zaustave - govori Vujačić koji je pokušao da napravi i hronološku rekonstrukciju svega što se tada desilo.

- Kada je ubica upao u dom Drecuna, odjeknuli su lelek, kuknjava, vriska i pucnjava. Onda, odjednom zatišje. Mislim da je ušao u ukupno šest kuća. Koga je god zatekao, ubio ga je ili ranio - ispričao je Vujačić.

Kaže da komšije pričaju da jedna od žrtava zločina nije bila u kući kada je Borilović ušao i krenuo da puca.

- Kazali su mi da je iz grada išla prema kući i da su oni pokušali da je spreče, molili je da ne ide gore, jer je bilo jasno da se u naselju zlo događa. Nisu uspeli da je zaustave, rekla im je da joj je sestra sama u kući i da mora da ide, da je ne može samu ostaviti… Što se potom desilo, znamo svi... - kazao je Vujačić.

Kako je dodao, nakon toga, Borilović je krenuo u njegovu kuću.

- Ne znam kada je tačno došao pred moju kuću. Naseljem su se prolamali leleci. Borilović je tada stao na stepenište pred mojom kućom i nešto je vikao, pretećim tonom, gestikulirao je - kaže ovaj Cetinjanin i dodaje da je zajedno sa jednim policajcem, koji je čuvao njegovu kuću, uspeo da otera napadača koji je potom sjurio prema porodici Radunović.

- Nameravao je i u kuću Radunovića da uleti, ali nije uspeo da prođe - kaže on.

Cetinjanin koji je spasio živu glavu od komšije Borilovića kaže da je njegova porodica danas među živima zahvaljujući prisebnosti policajca koji je sve vreme bio na terasi njegove kuće.

- Bio je hrabar taj policajac i hvala mu. Bio sam tu sa njim. Nisam se mogao kriti po kući, da mi neko drugi brani dom i porodicu, a ja da se krijem - rekao je Vujačić.

Prema njegovim rečima, kada se sreo "oči u oči" sa masovnim ubicom, on tada nije bio ranjen.

- Bio je i te kako aktivan. I trčao je veoma brzo, imao je neverovatnu snagu - zaključio je on.

Slobodan Vujačić kaže da "ni danas ne može da definiše šta je osećao dok je trajala drama".

- Nisam se uplašio za sebe, ali je užas kad čuješ pucnjave, lelek, jauke, vrisak i očekuješ da će doći i na tvoja vrata, a tu ti je porodica. Užasno je to. Sumanuto je jurio kroz naselje, čas ga vidiš ispred jedne kuće, pa za nekoliko sekundi ispred druge. Žena plače, unučad su uplašena, ne razumeju šta se to desilo. To je strahoviti stres. Bili su zaključani u kupatilu, a onda su se spustili do moje majke, tu pored nas. Stojiš i u jednom trenutku, dok slušaš lelek i vrisak komšija, gledaš i smrt svoje porodice, kako ti nestaju - priča on.

Policija je, kaže, stigla brzo. Ne može im, dodaje, ništa zameriti - uradili su sve što su mogli.

- Kako će oni, 'obični' policajci da se bore protiv nekoga ko ima pušku i dobar je strelac. Jedan policajac je dole odmah ranjen, ovaj što je bio na mojoj terasi bio je veoma hrabar, i bio nam je velika podrška. Ali to nije bio posao za njih, tu je trebalo da budu specijalci. Policajcima koji su došli ovde ne mogu ništa zameriti. Učinili su što su mogli - rekao je Vujačić.

(Telegraf.rs)