Jadransko more sve više će ličiti na tropska mora: Sa temperaturom dolaze razne opasnosti, poput morskih pasa
Visoke temperature mora kakve se beleže poslednjih dana u Jadranu primarno su posledica natprosečno toplog vremena u junu, a pogotovo nedavnog toplotnog talasa
Poslednjih dana na Jadranu su izmerene izuzetno visoke temperature mora. One su očigledno posledica klimatskih promena i ekstrema koji s njima postaju sve učestaliji. Dok brojnim turistima toplo more može da godi, nameće se pitanje kako će se zagrevanje mora odraziti na životinjske vrste u Jadranu.
Morski biolog Petar Kružić s Biološkog odseka u Zagrebu kaže da su visoke temperature mora kakve se beleže poslednjih dana u Jadranu primarno posledica nadprosečno toplog vremena u junu, a pogotovo nedavnog toplotnog talasa.
- Temperatura mora raste kako raste temperatura vazduha, iako na temperaturu mora deluju i drugi činioci poput strujanja mora, vetrova i padavina. Temperatura mora prošle godine u ovo vreme nije bila toliko visoka jer je i temperatura vazduha bila niža. To su temperaturni ekstremi koji su se i u prošlosti javljali, ali su zadnjih dvadesetak godina sve češći - kaže Kružić, navodi Index.
Cvetanje mora
Natalija Dunić iz Instituta za okeanografiju i ribarstvo kaže da su se ove godine već početkom juna u površinskim vodama Jadrana merile temperature iznad 25℃ u priobalnim područjima i 23-24℃ na otvorenom moru, dok su 15-ak dana ranije bile za 3-4℃ niže.
- Ali i to su isto bile prilično visoke vrednosti za to razdoblje. Takvo naglo otopljenje uzrokovalo je i povećano cvetanje mora, kako na površini, što je bilo vidljivo i golim okom, tako i u dubljim slojevima mora, što je uzrokovalo štete i neugodnosti lokalnim ribarima, budući da su mreže bile pune sluzi - kaže Dunić.
Jadran postaje sve slaniji
Osim povećane temperature mora, dodatna pojava koja se uočava poslednjih godina jeste porast saliniteta, kako na površini tako i u dubljim slojevima Jadrana.
- Naime, zadnjih godina, posebno od 2017. godine, beleže se pojačana sušna razdoblja, što uzrokuje povećanu evaporaciju mora koja za sobom ostavlja veoma slani površinski sloj Jadrana. U nekim delovima Jadrana izmereni salinitet bio je veći od 39, što je vrlo visoka vrednost. Jedan od načina da se snizi slanost mora je unos sveže vode u more putem reka.
Ali, globalnim zagrevanjem smanjio se i obim ledenog pokrivača, posebno zbog smanjenih zimskih padavina, pa je unos slatke vode snižen. Dodatno, kako je zabeležena cirkulacija u severnom Jonskom moru generalno ciklonalna u poslednje vreme, vodena masa koja ulazi u Jadran je slanija i toplija, što utiče na povišeni salinitet i u dubljim slojevima - tumači Dunić.
Ali postoji još jedan faktor koji utiče na termohalino stanje Jadrana, odnosno na temperature i salinitet, posebno u dubljim slojevima, a to su karakteristike vodenih masa koje ulaze u more kroz Otrantska vrata.
- Dok u severnom Jonskom moru prevladava ciklonalna cirkulacija, dosta toplija i slanija vodena masa s istoka Sredozemlja ulazi u Jadransko more, pa tih godina beležimo povećane vrednosti temperature i saliniteta u srednjim slojevima. Ove godine, kao i nekoliko prethodnih, severno Jonsko more je generalno u ciklonalnoj fazi, a ta slanija i toplija morska voda vrlo verovatno dodatno utiče i na spuštanje termokline u moru.
Klimatolog Ivan Gitler iz Državnog hidrometeorološkog zavoda kaže da klimatski modeli jasno pokazuju da će jug Evrope postajati sve suvlji, posebno leti uz obale, dok će sever Evrope postajati sve kišniji.
- Granica tih područja prelazi negde preko Hrvatske - kaže Gitler.
Hrvatski okeanograf Mirko Orlić ističe da voda nastala pojačanim otapanjem ledenjaka zbog zagrevanja neće moći da nadoknadi manjak vode do kog će dolaziti zbog povećanog isparavanja.
More se zagreva na sve većim dubinama
S rastom globalne temperature vazduha, more apsorbuje sve više energije. U prošlosti se to ponajpre ogledalo u gornjim slojevima mora, u vidu porasta površinske temperature mora.
Prema podacima s poslednjeg krstarenja koje je sproveo Institut za okeanografiju i ribarstvo u Splitu trenutno su zagrejani površinski slojevi do dubine između tri i šest metara u priobalnom području i između 10 i 15 metara dubine na otvorenom moru.
- Termoklina, granica gornjeg toplog dela i donjeg hladnog dela mora, do oktobra će se pomicati sve dublje, možda čak do 50 metara dubine. Pre 30 i više godina ta je granica bila oko 25 metara dubine. Bilo je anomalija temperature mora i ranije, ali ne kao danas - ističe Kružić.
Dunić ističe da danas postoje područja, na primer u suptropskom severnom Atlantiku, koja imaju generalni porast temperature, ne samo u vidu sezonskog povećanja, i to u dubljim slojevima, čak na 700 metara dubine.
- Ukoliko globalna temperatura, a time i energija vazduha, bude i dalje abnormalno rasla, možemo očekivati još veću apsorpciju te energije u more, čime bi se područje termokline, posebno jesenje, spuštalo u sve dublje slojeve. Isto vredi i za naš Jadran - kaže Dunić.
Na koje organizme i na koje načine to može negativno da utiče?
U Jadranskom moru poslednjih godina se uz više temperature takođe beleže i susreti s organizmima uvezenima iz toplijih mora.
Kružić kaže da promene deluju na sve morske organizme, od fitoplanktona do kitova.
- Ipak, najviše stradaju sesilni, odnosno zakorenjeni organizmi, poput algi, sunđera, korala. Ovi organizmi ne mogu da pobegnu od pretoplog mora pa stradaju kroz nekrozu tkiva ili nedostatak hrane. Najviše stradaju organizmi koji žive na dubinama većim od 30 metara, gde je more pre bilo hladnije s temperaturama do 15°C, dok se one danas penju i do 25°C - kaže Kružić.
Pojave masovnog uginuća sesilnih morskih organizama prvi put su uočene uz obale Španije, Francuske i Italije sredinom devedesetih. Ali, nedugo nakon toga slično se počelo događati i u Jadranu.
- Ribe stradaju u površinskim slojevima, najčešće zbog anoksije, odnosno manjka kiseonika, do kog dolazi zbog bakterijske razgradnje sluzi algi nakon cvetanja koje se događa sada, početkom leta. U vreme toplijeg razdoblja dobar deo ribljih vrsta povlači se u dublje, hladnije more. Neretko se događa da ribari, kako bi ih mogli opasati mrežom plivaricom, bacaju dinamit u more, u kantama s peskom, da potonu. Riba nakon eksplozije pobegne prema površini, gde je ribari love, ali pritom se stvara znatna šteta od eksplozija u podmorju, uz morsko dno - priča Kružić.
Kakve nove organizme možemo očekivati s daljim zagrevanjem mora?
Tropske vrste već su duži niz godina prisutne u Sredozemnom moru, a u poslednje vreme sve više dolaze i u Jadran.
- Uz ovakve letne temperature mora to je postalo uobičajeno - kaže Kružić.
- Recimo tropski ribe papagaji, Sparisoma cretense, koji su već 60-tak godina u Sredozemnom moru, do pre desetak godina bila je uglavnom vezana za južni deo Jadrana. Danas se tokom leta može videti čak i u severnom delu Jadrana. Ona je dobar primer kako se vrste koje vole toplije more šire prema severnim delovima Sredozemnog mora. Doći će nam i mnoge vrste beskičmenjaka i riba, neke bezopasne, ali i neke opasnije za domaće vrste, pa čak i za čoveka npr. riba fugu, Lagocephalus sceleratus ili riba lav, Pterois miles - upozorava morski biolog.
Šta će biti s cvetanjem mora i postojećim vrstama? Hoće li izumreti?
Cvetanje mora u Jadranu pojačava se iz godine u godinu. Ali, Kružić kaže da je tu više problem čovek nego zagrevanje mora, iako i ono pomaže.
- Rast fitoplanktona normalan je događaj u proleće kad fitoplankton buja nakon što je zimsko vreme kroz mešanje stubova mora obogatilo more hranjivim solima. Cvetanje mora je do pre dvadesetak godina bilo normalan događaj u severnom delu Jadrana zbog reke Po i u uvalama zbog kanalizacije. Danas je ono prisutno po celom Jadranu, čak i na otvorenom moru. Glavni krivci su kanalizacija, ilegalne septičke jame uz obalu, intenzivna marikultura pogotovo u kanalima i u zadnje vreme nasipavanje plaža pod izgovorom njihove dohrane.
Ovim ilegalnim i primitivnim postupkom, u vreme pre sezone, u more se nasipa preterana količina zemlje umesto šljunka, koja izaziva cvetanje mora. Tako se stvaraju zemljom nasute plaže, a podmorje postaje pustinja. Tu najveću odgovornost snose inspekcije, ali i samo Ministarstvo privrede i održivog razvoja. Sada se vidi kolika je ogromna greška bila ukidanje Ministarstva zaštite okoline - smatra Kružić.
Zbog svega navedenog neke vrste stanovnika Jadrana će izumreti.
- Mislim da će to primarno biti morske cvetnice, koje znatno obogaćuju more kiseonikom. Njih uništava sidrenje i cvetanje mora - napominje Kružić.
Mogu li se organizmi uvezeni iz tropskih krajeva trajno naseliti?
Dobar deo organizama koji kroz Suecki kanal i Otrantska vrata stižu u Jadran tu će se trajno naseliti.
Kružić podseća na primere iz prošlosti, kao što je kameni koral Cladocora caespitosa, koji je primarno tropski koral.
- On danas jedini gradi koralne grebene u Sredozemnom moru, ali i u Nacionalnom parku Mljet. Ovde ne mislim na velike skupove dubinskih korala na italijanskoj strani Jadrana, jer su tamo vrste koje ne žive u simbiozi sa zooksantelama poput Cladocore i tropskih korala. Žalosno je da i ova vrsta pomalo izumire zbog previsoke temperature mora u Jadranu. Neke druge vrste biće pak prisutne u Jadranu samo tokom leta - kaže Kružić.
Koji su takvi organizmi najveća pretnja morskim organizmima u Jadranu, a koji ljudima?
Kružić upozorava da će u Jadran sasvim sigurno doći neke opasne vrste.
- Tu je već spomenuta riba fugu, koja je opasna jer u telu sadrži tetrodotoksin, veoma opasan otrov, i riba lav, čije su bodlje otrovne. Ova zadnja je inače izuzetan delikates. Problem kod ribe lava je proždrljivost zbog koje je opasna za manje ribe, poput glavoča i babica. Mnogo tih malih riba su endemi Jadrana. Sve više dolaze i tropske alge, puževi i meduze, a doći će i morski psi. Jadran se zadnjih godina definitivno jako menja. Treba samo staviti masku i sve se jasno vidi - kaže Kružić.
Šta je po tom pitanju moguće učiniti, osim što treba pokušati usporiti klimatske promene?
Neko bi mogao reći: pa šta, Jadransko more će postati malo više nalik na tropska mora i to je sve.
Ali, Kružić kaže da postoji velika opasnost da se, uprkos uvozu tropskih vrsta, bioraznolikost biljnog i životinjskog života u Jadranu značajno smanji.
- Primer za takvu prognozu su tropske alge roda Caulerpa, koje prekrivaju morsko dno i guše druge vrste. Sada je već prilično izvesno da klimatske promene nećemo usporiti. To smo možda mogli pre, bar malo. Sad je već kasno.
Treba da se prilagodimo, koliko to možemo. Sad je potrebno što manje dodatno opterećivati more, kroz kanalizaciju, bacanje otpada, preintenzivne marikulture, nasipavanje plaža zemljom, kroz masovni turizam i kroz betonizaciju obale. Sve to možemo obuzdati, samo je pitanje imaju li ljudi želju to da zaustave.
Npr. nikako nisam protiv marikulture, ali kod nas se preteruje. Pogledajte samo ostrvo Ravu i uzgajališta oko ostrva. Razlika u podmorju pre desetak godina i danas je nebo i zemlja.
Onde podmorje polako postaje pustinja. Zbog pohlepe nekoliko pojedinaca polako se uništava celo ostrvo. Plaže treba urediti i pre sezone nadohraniti, ako je more odnelo deo šljunka. Ali, nadohrana plaža se ne radi tako da se nasipava građevinski otpad ili zemlja iskopana s nekog gradilišta jer ste je dobili besplatno.
Što se tiče betonizacije, imali smo negativan primer španlske obale. Nažalost, nismo ništa naučili i ponavljamo isto. Često se pitam zašto smo toliko primitivno društvo", zaključuje razočarano morski biolog.
(Telegraf.rs)