Delići posle 38 dana pobegli iz pakla Mariupolja: "Skupljali smo hranu iz smeća, leševi su svuda"
Delić Bahrudin je poslednje dane u Ukrajini proveo je u opkoljenom Mariupolju zajedno sa porodicom. Nakon 38 dana ratnog pakla uspeo je da izađe iz porušenog Mariupolja i vratiti se u rodnu Koprivnu, ali sam
Mariupolj je pao, tvrde Rusi, a Ukrajina demantuje. Mariupolj Rusi još nisu osvojili, ali su ga uništili. O paklu u ovom gradu za Federalnu televiziju svedoči Bahrudin Delić.
Varilac po struci, život po industrijskim gradovima i traume između dva rata. Od rodne Zenice do Ukrajine, i železare Azovstal. Poslednje dane u Ukrajini proveo je u opkoljenom Mariupolju zajedno sa porodicom. Nakon 38 dana ratnog pakla uspeo je da izađe iz porušenog Mariupolja i vratiti se u rodnu Koprivnu, ali sam.
- Grada nema, grad je potpuno srušen, nijedne zgrade, nijedne ulice, ništa nema čitavo, sve je izgoreno ili je srušeno - ovako priču započinje Bahrudin Delić, Zeničanin koji je u ratnom paklu proveo 38 dana.
S ćerkom i suprugom i njenim roditeljima invalidima, u podrumu zgrade tamošnjeg Arhiva preživljavali su, kaže, od riže na vodi. Izlazili su u retkim prekidima granatiranja, u potrazi za hranom.
- Nađemo čaja, malo riže, nađemo malo kafe u smeću, u zrnu, svašta se nađe i to je dopunjavalo. Imali smo čaja za godinu, ali nema vode, što je najgore - priča on.
Sve je to ostavilo ozbiljne posledice po Bahrudinovo zdravlje.
- Imao sam 86-87 kilograma, mislim da sada preko nemam 62-63. Slab sam, prekjuče sam imao temperaturu 40,8 - tvrdi Bahrudin za Federalnu televiziju.
Bahrudin je iz Mariupolja sa porodicom, kroz jedan od retkih humanitarnih koridora, izašao na teritoriju Rusije.
- To je bio haos, taj dan granatiranje s jedne, pa sa druge strane, nisi mogao oka otvoriti. I to sve preko naših glava - kaže on.
On kaže da ono što je video za ovih 38 dana, nigde više nije video.
- Nema ništa, gde god izađeš... Izađem iz stana - leži mrtav čovek, dođem do drugog ulaza – drugi mrtav čovek. Gde god pogledaš mrtvi ljudi. Ne bih se mešao u politiku, ko je kriv, živi štit bio sam i jednima i drugima, i takvih je bilo hiljade - priča sagvornik Federalne.
Bahrudinov put do rodne Koprivne posebna je priča. Tu je sada zahvaljujući pomoći rodbine iz Nemačke, njemu i ćerki kupili su avionske karte do Sarajeva. Pre toga javio se ambasadi, gde su ga samo posavetovali da od porodice van Ukrajine traži pomoć. Bahrudinova ćerka, lekar, u međuvremenu je otišla u Nemačku, supruga s roditeljima ostala je u Rusiji. Sada je njegov cilj ponovo okupiti porodicu, ni po koju cenu u Ukrajini, ali ni u svojoj zemlji.
- Za mesec-dva vidim se s porodicom u Nemačkoj, jer će ćerka dotad obezbediti dokumenta - kaže Bahrudin.
(Telegraf.rs)