"Supruga su ubili, sahranili smo ga u vrtu": Jeziva ispovest žene koja je iz Marijupolja pobegla u Hrvatsku

Tatjana je iz Mariupolja krenula 13. marta, preksinoć je stigla u Vrbovec sa svojom ćerkom

Do danas je iz Ukrajine u Hrvatsku stiglo 12.400 izbeglica, a među njima je i Tatjana Rusanova, profesorka iz Mariupolja koja je stigla u Vrbovec.

Supruga su joj, kaže, ubili Rusi, sahranila ga je u njihovom vrtu. A onda je sa ćerkom gotovo mesec dana bežala pred raketama iz zgrade u zgradu, iz podruma u podrum. Živeli su bez hrane i bez vode, smrzavale se u mraku na temperaturama ispod nule, prenosi RTL Direkt.

Preporučujemo

Tatjana je iz Mariupolja krenula 13. marta, preksinoć je stigla u Vrbovec sa svojom ćerkom i još četvoro drugih.

- Ljudi koji su tamo ostali, koliko ja znam nemaju vodu i čak uzimaju vodu iz radijatora da nešto popiju. Toliko je grozna situacija. Kad je počeo rat 24. februara, bukvalno kroz tri dana nestalo je struje, vode, gasa, telefonskih linija. Ljudi su bežali iz jedne regije u drugu, ruska vojska ih nije puštala - govori Tatjana.

Kaže, Rusi su putem tražili da izbrišu sve fotografije sa mobilnog telefona. Ostala joj je jedna sa ćerkom i suprugova, koji je poginuo prošlog meseca.

- Zadnje čega se sećam je trenutak kad mi je suprug dodao psa u sklonište, malo štene. On i roditelji su ostali gore, izvan skloništa. Svi smo legli na pod, tako smo se štitili od bombardovanja. Kad je sve stalo, zvali smo i nije odgovarao. Nema ga. Pogodio ga je geler u karotidnu arteriju. Bilo je nemoguće dobiti lekare, bolnica je bila srušena. Sahranili smo ga u našem vrtu gde su rasle jagode. Mi znamo da je on tamo. To je sve - rekla je Ukrajinka.

Grozne prizore iz Buče, u sigurnosti Hrvatske videla je Svetlana. Ona je iz Buče. U svoje 83 godine preživela je tri rata.

- Drugi svetski rat, posle rat u Hrvatskoj četiri godine, ali ovaj u Ukrajini najteže. Plakala sam. Prekrasan gradić. Sve je bilo tako lepo čisto, uredno. Svaka ruža je imala cevčicu s vodom. Sve je bilo tamo. Oni tamo žive, zauzeli su naš gradić. Oni su sve iznosili. I dečje igračke isto - priča Svetlana.

U Hrvatsku je stigla 90-ih zbog lečenja sina, a onda se vratila u Ukrajinu. Sada je baka šestoro unučadi i s njima je bila kad je počela ruska operacija u Ukrajini.

- Rat sam dočekala u Buči. Spremila sam decu ujutro 24. da ih vozim u školu, škola je bila u jednom malom gradiću. I tamo je sve prekrasno. I odmah je avion proleteo. Između zgrada, onda smo se malo slegnuli. Ali to je bio naš. Deca su počela da plaču. Ja sam im rekla, nemojte plakati to je naš. I potrčali smo u sklonište - priča Svetlana.

Bili su u skloništu ukupno dve nedelje, ali su ih menjali. Pobegli su početkom marta.

- Opet su počeli da bombarduju. Onda mi smo se opet spustili u taj podrum. Taj podrum nije ni bio od naše zgrade. Nije bio za skrovište. Bio je vlažan i tamo je hladno. Tamo smo ostali celu noć. Bombaradovali su aerodrom koji je sedam kilometara od nas - priseća se.

Nije bilo signala. Kad je stigao, dobili su poruku da se sprema evakuacija. Stigla je u Vrbovec, baš kao i Tatjana.

- I dalje se bombardovalo, jedva smo se izvukli. S mojim i njegovim roditeljima smo se sklanjali od bombardovanja, bili smo napolju na hladnoći, na -8 stepeni četiri dana. Došli su vojnici koji su rekli da su ruska armija. Tražili su naše dokumente. Bili su dan iznad našeg skloništa. Mislili smo da će nas uzeti za taoce ili će onde ostati - kaže Tatjana.

Putovala je preko Berdanjska, Zaporižja, Dnjepra, pa do Lavova gde joj je sin. Iskoristili su prvu priliku za beg iz Mariupolja.

- Govorio nam je: "Idite iz Mariupolja". Mi smo rekli da ga nećemo napustiti. Sve će se završiti i mi ćemo ovde izdržati. Ali kad je sve bilo porušeno, sin je rekao: "Mama, hoćete li me sada poslušati?" Znamo da je kolona ispred nas bila bombardovana. Pričali smo i s ljudima koji su išli posle nas. Takođe, odletela su vrata na automobilima, oni su skočili u kanal sa decom da se sakriju  - navodi Tatjana novinarki RTL Direkta.

(Telegraf.rs)