Ukrajinac vodi pravnu bitku da dobije azil u Crnoj Gori i izbegne izručenje Moskvi

Babaev je po poternici Rusije, koja ga traži zbog šverca “strateški važnih resursa”, uhapšen krajem januara prošle godine zbog čega je pola godine proveo u ekstradicionom spuškom pritvoru

Član ukrajinske radikalne organizacije “Desni sektor”, u Crnoj Gori mesecima vodi pravnu bitku kako da dobije azil i po svaku cenu izbegne izručenje Moskvi.

Rizvan Babajev (51) traži da mu se omogući sloboda kretanja u Crnoj Gori do donošenja odluke po njegovom zahtevu za međunarodnu zaštitu, saopštio je Vijestima njegov pravni zastupnik, advokat Ibrahim Smailović.

Preporučujemo

On se od oktobra prošle godine nalazi u Prihvatilištu za strance u Spužu, na osnovu Zakona o strancima, gde čeka odluku crnogorskog Ministarstva unutrašnjih poslova da mu zbog “političkog progona Ruske Federacije” dozvoli azil u Crnoj Gori.

Babaev je po poternici Rusije, koja ga traži zbog šverca “strateški važnih resursa”, uhapšen krajem januara prošle godine zbog čega je pola godine proveo u ekstradicionom spuškom pritvoru, a potom je dva i po meseca bio na slobodi sa obavezom sedmičnog javljanja policiji.

Krajem septembra, tadašnji rukovodilac Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava Sergej Sekulović, doneo je rešenje da se Ukrajinac izruči Rusiji, a da bi stopirao izvršnu odluku, Ukrajinac je odlučio da povuče novi pravni potez - 11. oktobra 2021. godine pred inspektorom za strance izrazio je želju za dobijanje međunarodne zaštite u Crnoj Gori - azila, a to je uradio u prisustvu njegovih advokata iz Ukrajine.

Zabeleška sa zahtevom Babaeva sačinjena je dva dana kasnije, kada se on već nalazio u Prihvatilištu za strance, gde već boravi više od četiri meseca i traži da mu se dozvoli da odluku MUP-a o azilu, pod kontrolisanim uslovima i nadzorom, čeka u iznajmljenom stanu u Budvi.

Punomoćnik Babaeva, advokat Ibrahim Smailović, kazao je “Vijestima” da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbama Zakona o strancima na koje se pozvao nadležni organ, prilikom određivanja smeštaja Babaeva u Prihvatilište za strance, radi ograničenja njegove slobode kretanja.

- Babaev poseduje ispravu o identitetu, kao i važeću putnu ispravu. Imajući u vidu da Babaev u Crnoj Gori ne boravi nezakonito, te zato i ne postoje ni uslovi za primenu izuzetaka od povratka, na šta se, takođe, pozvao nadležni organ u rešenju u smeštaju. Taj stav se potvrđuje i odlukom Upravnog suda, kojom je, međutim, potvrđeno rešenje o smeštanju Babaeva u Prihvatilište za strance. Protiv odluke Upravnog suda podnesen je zahtev za njeno ispitivanje Vrhovnom sudu Crne Gore - kazao je Smailović.

Punomoćnik je istakao da se Babaevu tokom dugog boravka u Prihvatilištu za strance, dramatično pogoršalo i zdravstveno stanje. Smailović tvrdi da bi zanemarivanjem činjenice o pogoršanom zdravstvenom stanju, Babevu bila povređena prava i načela Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Advokat je nadležnim dostavio i dokaze - laboratorijske nalaze o stanju Babaeva, na osnovu kojih su se, po mišljenju zastupnika, stekli uslovi za preispitanje odluke o njegovom daljem zadržavanju u Prihvatilištu.

Ukrajinac tokom dostavljanja zahteva za azil naveo je da je zahtev Rusije za njegovo izručenje, odnosno, obnavljanje krivičnog postupka u Moskvi protiv njega “politički aktivizam u Ukrajini”. On je u septembru 2020. godine, kako je potvrdio u zahtevu, postao član političke organizacije “Desni sektor” koja je, po stavu Rusije, nelegalna i teroristička organizacija.

Njegov pravni tim je naveo da je “zahtev Rusije - primer političkog progona građanina Ukrajine zbog stavova i uverenja, građanske pozicije i odbijanja da priznaju zahteve predstavnika vlasti Ruske Federacije”.

Krivični predmet u Moskvi pokrenula je Centralna energetska carina protiv grupe krajem 2014. godine, a dve godine kasnije, u dopunjenim predmetima tamošnjeg tužilaštva pojavljuje se i ime Rizvana Babajeva, zbog šverca “strateški važnih resursa”, ali prema tvrdnjama advokata, samo u delu izjave jedne od optuženih članova grupe.

Početkom decembra 2016. godine proglašena je federalna potraga za Babajevim, nakon čega je on 20. aprila 2017. dobio ukrajinsko državljanstvo, a u leto 2019. godine, u policijskoj stanici Smolensk, raspisana je međunarodna poternica za njim, po kojoj je prošle godine uhapšen u Crnoj Gori.

Babaev je dobitnik brojnih odlikovanja i zahvalnica za doprinos ukrajinskom narodu i Vojsci Ukrajine.

Ambasada Ukrajine: Slučaj ima znake političkog progona

Ambasada Ukrajine u Crnoj Gori od prvog dana pritvora Rizvana Babaeva upoznata je sa slučajem, zbog čega mu pruža pomoć u zaštiti njegovih prava i sloboda, a posebno nakon najnovije eskalacije sukoba između dve zemlje.

Ambasada Ukrajine navela je u odgovoru “Vijestima” da su u više navrata upućivali dopise nadležnim u Crnoj Gori u vezi slučaja Babev, ali da crnogorske vlasti nisu uzele u obzir argumente “u vezi sa prisustvom znakova političkog progona Babaeva od strane Rusije i donele odluku da ga izruče Moskvi”.

- Ambasada smatra da slučaj Babaeva ima znake političkog progona, jer je on aktivno učestvovao u javnom i političkom životu naše zemlje, pomagao ukrajinsku vojsku i Nacionalnu gardu Ukrajine, učestvovao u volonterskim događajima i projektima. Izručenje državljanina Ukrajine - Rusiji, kao zemlji u stanju vojnog sukoba sa Ukrajinom, može rezultirati kršenjem njegovih prava, posebno zagarantovanih članovima 3, 5, 6. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. Pitanje azila je u isključivoj nadležnosti crnogorske strane. Tokom naših kontakata sa crnogorskim kolegama, trudimo se da im prenesemo naš stav da rat između Ukrajine i Rusije, i još više aktuelna opasnost od vojne agresije od strane Rusije, mogu negativno uticati na svakog politički aktivnog građanina Ukrajine, koji se nađe u zatvoru u Rusiji. Babaev nije izuzetak, što daje dodatni osnov za odobravanje njegovog zahteva za status izbeglice - piše u odgovoru konzula Ambasade Ukrajine Mihaila Shmatova.

Ambasada Ukrajine upoznata je i sa pogoršanjem zdravlja Ukrajinca, zbog čega su se obraćali institucijama u Crnoj Gori tražeći ublažavanje mera - kućni pritvor ili puštanje uz kauciju.

- On nikada nije prekršio zakonske odredbe Crne Gore, nije napustio Crnu Goru tri meseca dok je bio na slobodi nakon ekstradicionog hapšenja i pre ponovnog hapšenja. Nadamo se da će naši argumenti biti uzeti u obzir, kao što je učinjeno u slučaju Telmana Ismailova, kome je crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo azil uprkos pretnjama Rusije. Uvereni smo da bi život Babajeva bio ništa manje ugrožen od života Ismailova u slučaju njegovog izručenja Rusiji - naveo je konzul Shmatov.

(Telegraf.rs)