Grga umalo poginuo spasavajući psa: Iz provalije ih izvlačila Gorska služba, akcija trajala 13 sati
Mladić iz Kruševa rizikovao svoj život kako bi spasao životinju
Grga (21) iz Kruševa kraj Zadra, umalo je stradao spasavajući psa na Velebitu. Kako Grga priča za Provjereno, kobnog dana je bio sa prijateljima. Trebalo je to da bude jedan od brojnih njihovih izleta, koji se na kraju pretvorio u dramu. Naime, pas koji je išao sa njima propao je u provaliju.
Nesreća se dogodila na najvišem vrhu Velebita, na 1.757 metara, po zimskim uslovima, snegu i ledu. I završila se na kraju, srećom, sa prelomom noge i modricama.
Sve se, priča Grga, odigralo u nekoliko sekundi. Prijateljev pas, koji je s njima bio na planini, propao je u provaliju.
- Vidiš njega jadnog kako propada dole u tu crninu, samo mu vidiš oči ovako i šape kako nestaje. To je trajalo možda tada 15 sekundi dok sam ja još gore stajao, nisam odmah krenuo za njim iste sekunde - priča Grga za Provjereno.
Kad je krenuo za njim, okliznuo se i umalo stradao.
- Vrtelo me na trbuh pa na glavu pa sam u jednom trenu osetio da sam preleteo preko nekog kamena, kao rampa, onda sam leteo u vazduh pa me opet bacilo na led - prepričava hrabri mladić dramatične trenutke.
Padao je 150 metara niz zaleđenu planinu. Čak i za iskusne planinare to gotovo uvek znači posledice - teške, pa i smrtne.
Dvojica prijatelja odmah su zvali Gorsku službu spasavanja. Pet sati čekali su pomoć. Cela akcija trajala je gotovo 13 sati.
Josip iz HGSS-a kaže da je, srećom, tog dana na Velebitu bilo puno toplije nego sada.
- Da su oni dani bili kao sad ovih dana, to je gotovo. Znači, mrtav - navodi Josip koji je od samo poziv bio na vezi s Grginim prijateljima.
- Ja sam s njima u kontaktu rekao - ako procenite da možete do njega, spustite se, utoplite ga. Ako niste sigurni, nemojte jer možemo dobiti, umesto jednoga, dva i tri unesrećena, a onda bi to bila teška situacija - kaže spasilac.
Spasiocima je dugo trebalo da stigne do Grge. Bili su im potrebni sati.
- Žurili smo čim pre da dođemo jer smo znali da je pothlađen i bilo je bitno da se što pre utopli i da mu se pruži prva pomoć, i da se imobiliše taj prelom noge - kazao je Josip.
Do samog dolaska prošlo je gotovo šest sati. Povratak s planine trajao je još toliko.
21-godišnji Grga je spasen. Imao je operaciju noge u Zadru, a sada se oporavlja u rodnom Kruševu.
Pas Nort takođe je dobro. Slika njega i psa koje su HGSS-ovci izvlačili toga dana – obišla je ne samo Hrvatsku, već i dobar deo sveta.
- Nort je bio svih tih pet sati koliko smo ih čekali, nije baš bio na meni svih 13 sati, nego pokraj mene. On je bio u grmu, video sam da je on dobro. Kad sam video kako je on odleteo dole, mislio sam da nema šanse da preživi. Na kraju, njemu nije bilo ništa - rekao je Grga.
Prisetio se svih događanja tog dana
Grga se priseća da je kobnog dana duvao jak vetar na vrhu, te da je odlučio da potraži zavetrinu ispod Vaganjskog vrha.
- Nakon možda pet do 10 minuta smo došli do tog zaleđenog mesta, gde se i desila ta nesreća. Prošli smo već dobar deo te strmine, ali je prijatelj koji je bio prvi i čiji je pas, video da pas ne ide za nama. Viknuo je da se ja vratim po psa - kazao je Grga.
Deo puta ga je nosio na leđima. Kada je stao da se odmori i spustio ga, dogodila se nesreća.
- Počeo se malo ritati meni na leđima, ja sam pokušao da ga smirim, a on me povukao dole. Ja sam uhvatio za taj povodac koji je bio zakačen na njega, on je trznuo mene i ništa, samo mi je iskliznuo iz ruke - navodi mladić.
- Letiš dole, ne vidiš ništa ispod sebe i u jednom trenu sam uspeo da se skocenrišem, nekako sam se okrenuo na leđa, na guzicu, i znao sam da ne smem da zabijem noge. Ne smeš da zabiješ noge jer će pući noga ako je zabiješ u led i držao sam noge u vazduhu i klizao sam dole. Kako sam ima upaljenu bateriju na čelu, u jednom trenu mi se učinilo da sam video dve velike stene ispred sebe i samo mi je prošlo kroz glavu - ne smeš udariti u te stene. Zabio sam nogu iz sve snage u led i onda me to odbilo, osetio sam kako mi je pukla noga odmah - prisetio se Grga.
Iskusan planinar i u kondiciji
Sreća u nesreći da je iskusan planinar, ujedno i student Kineziološkog fakulteta u Splitu. U kondiciji. I što je najvažnije - uprkos onome što se dogodilo – uspeo je da ostane pribran.
Sa slomljenom nogom zabio se u grm. U susednom je ležao pas. Nije bilo druge nego da čeka. Pomoć je bila na putu.
- I onda ništa. Dok sam čekao tih pet sati, pet i po sati, dok je došao HGSS, nisam siguran, od 6 i po do ponoći ili malo pre ponoći sam odlučio da moram nešto da radim da mi brže vreme prolazi. Setio sam se da imam kuvalo i došao sam na ideju da izvadim kuvalo i da ugrejem dve-tri čaše vode koliko sam imao i namestio kuvalo. Upalio sam ga i zagrejao dvije čaše vode i to me stvarno dosta ugrejalo - kazao je mladić, u čijoj akciji spasavanja je učestvovalo čak 27 ljudi.
Kada su spasioci konačno stigli do njega odahnuo je.
- Kad sam video njihova svetla, to je bilo, to je bilo sve. To mi je bilo najsretnije ikad, taj trenutak - kaže mladić.
(Telegraf.rs)