"U nedelji će nam umirati celo selo": Da li Balkan s pravom nazivaju Novom Lombardijom?

Među deset zemalja u svetu sa najvišim brojem preminulih od korone na 100.000 stanovnika su Bugarska, BIH, Crna Gora, Severna Makedonija, Mađarska, Češka i Rumunija

Jugoistočna Evropa je prošle godine imala relativno stabilnu situaciju sa korona virusom, a sada države ovog regiona imaju najveću stopu smrtnosti na svetu. Jedan od razloga su i moćni antivakserski pokreti, kao i skepticizam građana.

Mađarski lekari nisu optimistični po pitanju predstojeće praznične sezone kada je u pitanju borba sa korona virusom.

- Epidemija besni, bolnice se bore sa velikim brojem pacijenata. Imamo 78 smrtnih slučaja dnevno, to je 1.000 preminulih nedeljno. Ukoliko brojke nastave da rastu gubićemo jedno selo nedeljno. To će biti tužan Božić za mnoge porodice, ukoliko ne usporimo porast broja pacijenata - upozorilo je prošle nedelje medicinsko udruženje.

Međutim, situacija na Balkanu povodom četvrtog talasa nije svuda počela u isto vreme. Bez obzira da li se četvrti talas pandemije, kao u Mađarskoj i Slovačkoj tek ubrzava, ili je kao u Sloveniji i Hrvatskoj sada na vrhuncu, ili je kao kod nas u blagom padu, činjenica je da su većina ovih država na korona mapama nedeljama u tamno crvenoj zoni.

Balkan takođe prednjači i po broju smrtnih slučajeva. Među deset zemalja u svetu sa najvišim brojem preminulih od korone na 100.000 stanovnika su Bugarska, BIH, Crna Gora, Severna Makedonija, Mađarska, Češka i Rumunija.

Ako u obzir uzmemo i Gruziju koja se nalazi na 8. mestu ove neslavne liste, dobija se podatak da je osam od deset država sa najvećom stopom smrtnosti u svetu sa područja bivšeg socijalističkog istoka i Jugoistoka Evrope.

U prvoj fazi epidemije, Balkan je prošao relativno neoštećen u poređenju sa južnoevropskim mediteranskim zemljama poput Italije i Španije. Ali sada stopa smrtnosti u ovim državama je relativno niska, dok situacija u klinikama u Bugarskoj i Rumuniji podseća na kataklizmične scene koje smo gledali u Italiji prošle godine, piše Zeit.de.

Samo u Rumuniji 10.700 ljudi preminulo je od korona virusa u oktobru, a mnogi zbog visoke smrtnosti zemlje Balkana nazivaju "novom Lombardijom".

Podela zapad-istok u stopi vakcinacije

Ni u našoj zemlji situacija nije mnogo bolja. Broj smrtnih slučajeva porastao je za 13,9 odsto u 2020. godini, što je najviši nivo još od Drugog svetskog rata. Ove godine čini se da ćemo oboriti novi rekord, a samo u oktobru, broj preminulih na Balkanu bio je za 80 odsto viši nego pre godinu dana.

Ali zašto je sada ovakva situacija?

Jedan od mogućih odgovora je i analiza broja preminulih u Rumuniji - oko 70 odsto zaraženih i oko 90 odsto preminulih pacijenata nije bilo vakcinisano.

Čini se da visoka stopa smrtnosti ide u paketu sa visokim nivoem skepticizma u vezi sa vakcinacijom i niskom stopom vakcinacije na Balkanu.

Samo 22 odsto Bosanaca, 28,9 odsto Bugara, 37,6 odsto Rumuna i 7,9 odsto Makedonaca je potpuno vakcinisano, što je znatno niži prosek u odnosu na EU, koji iznosi oko 70 odsto.

Čak je i u Srbiji sa 44,8 odsto i Mađarskoj 59, 7 odsto vakcinisanih, koje su na početku pandemije imale visok broj vakcinisanih zbog dostupnosti Sputnjik V i Sinofarm vakcine, taj broj je sada daleko ispod očekivanog.

Istraživanje nemčkog Instituta Maks Plank, pokazalo je da je u oktobru 54 odsto ispitanika u Rumuniji reklo da definitivno ne želi da se vakciniše.

- Zbog visokog procenta ljudi koji odbija da se vakciniše, sada će biti teško da se vakcinacijom postigne kolektivni imunitet stada, smatraju autori istraživanja. Oni su zatim otkrili da postoji velika polarizacija na nivou istok i zapad u spremnosti na vakcinaciju.

Skeptični oko vakcina

Iako će mnogi posumnjati da je nedostatak vakcine razlog za nisku stopu vakcinacija, to nije tako. Zbog bolnog iskustva i istorije procenat poverenja građana u državne institucije na Balkanu nije na zavidnom nivou. Takođe, skepticizam u vezi sa vakcinacijom je posebno visok u regionu, a teorije zavere su takođe u porastu.

Građani ovih zemalja, koji su naviknuti da u sve sumnjaju suočavaju se i sa jakim antivakserskim protestima, od kojih su neki pojačani desničarskim pokretima.

Od Slovenije do Rumunije retko ko je mogao da se usudi da kaže da se epidemija efikasno završila, a uvođenje strožih preventivnih mera često je uvođeno prekasno i sa mnogo oklevanja.

Primera radi, tek u novembru Mađarska je uspela da ponovo uvede obavezno nošenje maski u javnom prevozu i zatvorenim prostorijama. Kako bi pohvalili sopstvena dostignuća, Budimpešta je na četiri meseca suspendovala najefikasniju meru i potpuno su ignorisali situaciju koja se dešava u susednoj Rumuniji.

Sami desničari marširali su u kolonama na velikim protestima koji se svake večeri dešavaju u nekoliko gradova u Hrvatskoj. Slična situacija bila je i u Sloveniji u kojoj tokom protesta nisu preduzete nikakve mere predostrožnosti pritiv suzbijanja virusa.

Jedan od lekara koji radi u bolnici u Ljubljani rekao je da se klinike danas teško nose sa porastom broja pacijenata.

- Ceo sistem je na ivici kolapsa, sve ovo je tako tužno - rekao je lekar koji je želeo da ostane anoniman.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da država ima dovoljno vakcina ne samo za treću već i za četvrtu dozu vakcina.

- Pozivam sve da se vakcinišu. Mađarska je u sredini četvrtog talasa, najteže tek dolazi - rekao je Orban.

Sličnog stava je i ministar zdravlja Janez Poklukar koji kaže da razloga za opuštanje nema.

- Ako se poveća stopa vakcinacije i ljudi se ne budu striktno pridržavali mera, peti talas nas očekuje već u februaru - rekao je on.

(Telegraf.rs)