Hrabri policajci Boban i Aleksandar spasili bebu iz zgrade u plamenu: Njen pogled je najveća nagrada

Stanje u zgradi je bilo užasno. Nije se moglo disati od tima, sve je bilo crno. Mi smo morali da stavljamo ruke i košulje preko usta kako bismo mogli da dišemo, rekao je jedan od policajaca

Hrabrošću i požrtvovanošću policajaca Aleksandra Cerovine i Bobana Jolovića spasen je život jednomesečne bebe, iz zgrade u kojoj je goreo stan u Hilandarskoj ulici u Istočnom Sarajevu.

Hrabri policajci nisu ni na sekund razmišljali o svom životu kada su saznali da se na istom spratu, gde je goreo stan, nalazi i majka s bebom.

Preporučujemo

Jolović je policajac u Policijskoj stanici Istočno Novo Sarajevo, a Cerovina je vođa sektora u istoj stanici.

U razgovoru za Srpskainfo, Cerovina je pojasnio kako su spasavali živote iz zgrade u plamenu, ali i kakav je osećaj kada pogledate bebu nakon što je iznesete iz stana punog dima.

- Bili smo juče u patroli kada smo oko 15.30 dobili dojavu da gori stan u Hilandarskoj ulici. Čim smo stigli videli smo da iz stana na trećem spratu izbija gusti i crni dim. Krenuli smo prema ulazu u zgradu i već u haustoru se osetio jak smrad od vatre i već je tu bilo teško disati od dima - priča Cerovina.

Kaže da su upravo u haustoru sreli stanare iz tog stana, a koji su im rekli da su svi izašli na vreme i da niko nije ostao u požaru.

- Odmah nam je bilo lakše i kolega i ja smo odlučili da uđemo u zgradu kako bi evakuisali stanare. Čim smo ušli u zgradu, shvatili smo da zgrada ima plinske instalacije. Morali samo obiti ormarić kako bi zavrnuli ventile i tako sprečili još veću tragediju - kaže sagovornik.

Dodaje da su zatim išli od stana do stana i lupali na vrata kako bi svi napustili zgradu.

- Stanje u zgradi je bilo užasno. Nije se moglo disati od tima, sve je bilo crno. Mi smo morali da stavljamo ruke i košulje preko usta kako bismo mogli da dišemo. Kada samo se popeli na treći sprat, na stanu u kojem je bio požar bila su otvorena vrata i ogromne količine dima su izlazile iz stana. Utvrdili smo da nikoga nema unutra - priča on za Srpskainfo.

Cerovina kaže da su zatim pokucali na vrata pored stana koji je goreo i da tada nastaje prava drama. Žena koja im je otvorila vrata bila je u šoku i samo je ponavljala "beba, beba".

- Odmah sam ušao u njihov stan, koji je takođe bio pun dima. Majka je bila u potpunom šoku i kada sam je pitao "gde je dete", ništa nije govorila. Ušao u sam u sobu i zatekao jednomesečnu bebu, stavio sam je u nosiljku i zatražio od te žene da mi da neko ćebe kako bih je pokrio. Međutim, ona nije reagovala - prepričava Cerovina za Srpskainfo.

Kaže da je zatim sa kreveca uzeo ćebe i umotao celu nosiljku, kako beba ne bi udisala dim.

- Čim sam je umotao uzeo sam nosiljku i krenuo prema izlazu. Ženi sam rekao da samo uzme jaknu i da krene za mnom, te da zatvori vrata da više ne ulazi dim. Međutim, do nje kao da nisu dopirale moje reči - ističe hrabri policajac.

On je potom s bebom u rukama strčao niz stepenice, ali onda se dešava neobična situacija.

- Bebina majka je tada primetila da nema deteta u kući i počela je panično da je traži. Ja sam se ponovo popeo do nje i rekao da je beba sa mnom i da što pre izađe ispred zgrade - prepričava Cerovina.

Ističe da je taj trenutak kada su izašli ispred zgrade, i kada je sklonio ćebe sa nosiljke i ugledao bebu, ono što će obeležiti njegov život i ono zbog čega radi ovaj posao.

- Kada sam skinuo ćebe i video da me beba gleda i maše ručicama prema meni, to je ono nešto što probudi emocije u čoveku. Taj pogled bebe je najveća nagrada koju mogu da dobijem, ništa drugo u životu čoveku ne treba. Ništa te ne može ni učiniti srećnijim nego kad znaš da si spasao jedan život - u dahu priča Cerovina.

Prema njegovim rečima, ni tu nije bio kraj herojskim poduhvatima njega i kolege Jolovića.

- Kolega je otišao do trećeg stana na tom spratu i u njemu je zatekao slepu ženu i njenu majku, koja je jako stara. One takođe od dima i šoka nisu mogle da izađu iz stana. Jolović ih je bezbedno izveo iz zgrade. U tom trenutku su došli i vatrogasci i njima smo pomagali u razvlačenju vatrogasnih creva i gašenju - ističe Cerovina i dodaje da, na sreću, u ovom požaru nije bilo žrtava.

Aleksandar Cerovina kaže da je i ranije učestovao u spasavanju života, ali da je ovo događaj koji on i kolega Boban nikada neće zaboraviti.

- Uveče, kada sam došao kući, i ja sam teško disao. Imao sam problema s plućima zbog dima kojeg sam se nagutao, ali sve to čovek zaboravi kada zna šta je uradio tog dana. Čuo sam se sa ocem bebe i on mi je rekao da su i ona i majka dobro. Ovo je ono zbog čega sam se i odlučio na ovaj poziv i na sekund nisam oklevao kada je trebalo ući u zgradu i u stan. Opet bih sve isto uradio - poručuje Cerovina za Srpskainfo.

(Telegraf.rs)