Misterija koja traje već 9 godina: Zašto Selenin ubica i dalje ćuti o strašnom zločinu?

Edi Mišić nikad ni sudu, ni istražiteljima, ni advokatu nije govorio o zločinu

U sredu 25. avgusta navršiće se punih devet godina otkako je na predelu Telegrin na splitskom Marjanu pronađeno mrtvo, gotovo obezglavljeno telo tada 31-godišnje Selene Margarite Graciano Macedo, turistkinje iz Meksika, koja je ubijena tri dana pre, kada je i prijavljen njen nestanak, piše Slobodna Dalmacija.

Preporučujemo

Za njeno ubistvo je u julu 2013. godine nepravosnažno, a što je Vrhovni sud potvrdio u junu 2014. godine, na 15 godina zatvora pravosnažno osuđen tada 28-godišnji Edi Mišić iz Splita.

Mišić je uhapšen tek 3. oktobra 2012. godine, više od mesec dana nakon ubistva koje je šokiralo i dobro prestrašilo Splićane i celokupnu hrvatsku javnost, i to tek nakon što je policija u medijima objavila fotografiju dresa FK Milan s brojem 5 i natpisom REK_I. Dres je pronađen u rancu koji je bio prekriven kamenom 60-ak metara od mesta gde je dan posle nađeno mrtvo telo, u podnožju stabla.

U rancu su još pronađeni i krvavi kuhinjski nož dužine oštrice 13 centimetara, dve samoljepive trake, krvavi peškir, vrećica s tri sendviča, dva Selenina fotoaparata, dve autobuske karte za relaciju Dubrovnik - Split i par radnih rukavica. Zbog tog je dresa na kojem je, prema rečima članova Mišićeve porodice, bilo otisnuto ime Reksija, psa kojeg je imao njegov deda po ocu i kojeg je Edi jako voleo, on u javnosti nazvan Reksi.

Nema osećaj krivice

Iako je ovaj slučaj već davno sudski zaključen i iako Mišić služi zatvorsku kaznu, vrlo je zanimljivo da on nikad na sudu ništa nije govorio o motivu i razlozima zbog kojih je na tako okrutan način ubio nedužnu devojku. Nikad nije ni sudskom veću, ni istražiteljima, ni svom tadašnjem advokatu, a ni javnosti ponudio ništa više od šture izjave pred sudskim većem pod predsedanjem sudije Vladimira Živaljića, a koja je glasila: "Nisam kriv". I to je sve.

Slobodna Dalmacija prenosei da je psihijatrijskim veštačenjem utvrđeno da je bio uračunljiv, dakle "normalan", odnosno da ne boluje ni od kakve duševne bolesti, zavisnosti ili poremećaja seksualnih sklonosti. Psihijatri su, tokom devet psihijatrijskih intervjua u Zavodu za forenzičnu psihijatriju Klinike Vrapče, utvrdili da je emocionalno hladan, da zanemaruje osećaje drugih osoba i da nema osećaj krivice.

S psihijatrima je otvoreno razgovarao o svom životu, odnosima s roditeljima, seksualnim sklonostima, odnosima s devojkama, no na sam spomen ubistva bi se "zatvorio" i apsolutno ništa o tome nije hteo da govori.

- Utvrđivanje motiva nije neophodno za ocenu da li je optuženi počinio krivično delo, iako je motiv njegovog postupanja svakako korisno znati radi sveobuhvatne i što pravilnije ocene događaja. Međutim, pravi motiv u konkretnom je slučaju ostao nerasvetljen iako činjenice da je optuženi napao nepoznatu žensku osobu, da je dotičnu onesposobio tako da joj je vezao ruke i usta te je potom nosio 57 metara južno niz padinu do skrovitog mesta, a posebno činjenice što je žrtva pronađena obnažena u donjem delu tela, upućuju na motiv seksualne prirode.

No, kako nije bilo drugih pokazatelja u tom pravcu, sa sigurnošću se ne može znati da li je optuženi postupao iz navedenih ili nekih drugih razloga - obrazložio je u svojoj presudi, uz ostalo, sudija Živaljić.

Ipak, prema službenoj belešci splitske policije o informativnom razgovoru s Mišićem koja je napisana dan pre nego što je i službeno uhapšen i koja se nije mogla koristiti kao dokaz u sudskom postupku, vidi se da je tada 28-godišnjak bio puno pričljiviji.

"Isti je Pepe"

Tokom istrage, krajem septembra te godine, kad se još nije znalo ko je ubica, policija je došla do informacija prema kojima je više ljudi iz Mišićevog kvarta u razgovorima u kafićima ukazalo da bi baš on mogao biti osoba koja je tog leta često nosila Milanov dres te da je to osoba koja se čudno ponaša i koja gotovo svakodnevno trči na Marjanu. Policija je razgovarala s osobom koja je, među deset fotografija raznih muškaraca, odmah pokazala na Mišića kao osobu koju je tog leta više puta videla na Benama u tom dresu, piše Slobodna Dalmacija.

Na plaži su neka deca govorila da je taj muškarac isti Pepe (portugalski fudbaler koji je zavidnu karijeru ostvario u Real Madridu), a policajci su potom uporedili Mišićeve i Pepeove slike i utvrdili da je "velika sličnost istih".

Dakle, kad je postalo izvesno da bi dres Milana koji je pronađen mogao biti njegov, Mišić je pozvan u policiju te je tada istražitelju rekao da je on vlasnik navedenog dresa i da ga je imao jer je vatreni navijač navedenog kluba.

Iako ga niko od policajaca ništa nije pitao, Mišić je nastavio da govori o tome kako se dres nalazi u njegovom rancu crne boje s natpisom "Note" (a koji je pronađen s krvavim predmetima nedaleko od mesta ubistva), koji je iznošen i da je mislio da ga baci. Rekao im je tad i da se u rancu nalazio peškir za plažu svetlijih boja, jedna vrećica njemu nepoznatog trgovačkog lanca s tri napravljena sedviča s njemu nepoznatom salamom.

Sadržaj ranca

- Sendviči su bili umotani u papirante ubruse, a napravio sam ih kod kuće pa se ne mogu setiti koja je bila salama i vrsta hleba. U rancu su bile i crveno-bele rukavice sa žutim obrubom koje sam koristio pri građevinskim radovima koje povremeno obavljam te dve samoljepljive trake, jedna mala žute boje i jedna široka sive boje, koje su mi služile da oblepim vrećice oko nogu kako prilikom izvođenja građevinskih radova ne bih uprljao patike. Nisam počinio ono za šta me teretite, a gore navedene stvari sam izgubio na plaži Žnjan 15-ak dana pre ovoga - rekao je tada policiji.

Na pitanje kako zna da je to bilo baš 15-ak dana pre ubistva, rekao je da ne zna, ali da je vrlo pažljivo pratio sve informacije o nestanku i pronalasku tela nestale devojke. Policajac ga je još pitao i da li je neko iz novina znao da je on vlasnik dresa i da li ga je iko išta pitao u vezi s tim, rekao je da su ga otac i majka, odmah nakon što je fotografije dresa objavljena, pitali da li je to njegov dres i da li je on ubio devojku.

- Rekao sam im da je dres moj, ali da nisam ubio tu devojku - kazao je Mišić tada policiji.

I nakon toga, kad je uhapšen, kod Mišića je zavladao "zakon ćutanja". Koji traje i danas. A samo on zna zbog čega, piše Slobodna Dalmacija.

(Telegraf.rs)