U Hrvatskoj u bolnici trenutno bar sedmoro dece koja su pokušala samoubistvo: Korona kriza okidač

U prvih pet meseci ove godine, među decom u dobi do 14 godina, broj pokušaja samoubistva skočio je za 66 posto u odnosu na godinu pre, a u uzrastu od 15 do 18 godina, 55 posto.

U Hrvatskoj u prvih pet meseci ove godine, među decom u dobi do 14 godina, broj pokušaja samoubistva skočio je za 66 posto u odnosu na godinu pre, a u uzrastu od 15 do 18 godina, 55 posto.

Preporučujemo

Lekari kažu da je u ovom trenutku najmanje sedmoro mališana u bolnici zbog pokušaja suicida. Najveći porast samoubistva u Hrvatskoj, od 83 posto, imaju Vukovarsko-srijemska i Međimurska županija - 80 posto.

Prema podacima MUP-a, ipak, na svu sreću, nema ni jednog deteta čiji je pokušaj samoubistva, u prvih pet meseci ove godine i uspeo.

Prošle godine bilo je tri pokušaja, ove godine pet, a četvoro njih su bile devojčice.

Brojke nisu lagane ni za isti period 2018. i 2019. godine.

2018. je osmoro dece, u uzrastu do 14 godina pokušalo samoubistvo, 2019. sedmoro, a obe godine po dvoje je u tom pokušaju, nažalost i uspelo.

U uzrastu od 15 do 18 godina, 2018. godine, registrovano je 28 samoubistava i pokušaja, a 2019. više nego duplo manje - 13.

U grupi uzrasta od 19 do 25 godina, 2018. godine, bilo ih je 52, od kojih je 19 tragično završeno, a 2019. godine, zabeležena su 42 slučaja, ali je njih 32 spaseno.

U uzrastu od 15 do 18 godina prošle godine se ubilo troje, ove godine četvoro.

Na ovaj problem u Hrvatskoj nedavno je upozorila zastupnica u Saboru Marija Selak Raspudić, ističući da je porast broja samoubistava i pokušaja samoubistava među mladima direktna cena krize koju je izazvala pandemija koja se "pretvorila u mentalno zlostavljanje građana".

Ona nije, doduše, otkrila konkretne brojke i preskočila je one ohrabrujuće o grupi uzrasta od 19 do 25 godina, u kojoj je taj trend u padu za čak 68,8 posto, dok je prošle godine, u Hrvatskoj, zabeleženo 16 samoubistava, u ovoj je taj broj pao na pet, a broj onih koji su pokušali samoubistvo ostao je isti - 28.

- U poslednjoj deceniji profil mladih se dosta promenio. Okruženje u kojem se formiraju više nije ni humano ni empatično - kaže direktor Zavoda za dečju i adolescentsku psihijatriju KBC Osijek, Katarina Dodig Ćurković.

Ona dodaje da su klasne razlike jake, digitalno doba povećalo je otuđenje, decu smo naučili pravima, ali ne i odgovornosti, a roditeljima oduzeli pravo na njihovu ulogu. Sve je to ostavilo traga, a sada je još više naglašeno socijalnom izolacijom.

- Najveći rizik je među decom uzrasta od 13 do 17 godina koja ulaze u intenzivnu razvojnu fazu, koja je rizik sama po sebi - rekla je Katarina i dodala da su to grupe mladih koje imaju najveću tendenciju otuđenja od roditelja.

- Ne znam kako se bilo ko mogao nadati da će mladi ostati kod kuće zatvoreni i ispasti "normalni". Šesnaestogodišnje dete bez društva, bez sporta, bez aktivnosti - to je opasno plodno tlo, dodaje doktorka.

Odstupanje

MUP-ova statistika, međutim, pokazuje da je 2019. godine od 690 pokušaja samoubistva 36 bilo mlađe od 18 godina, a 2020. godine 52 od 762.

Od 566, koliko je ukupno iznosio broj samoubojstava 2019, šest osoba je bilo mlađe od 18 godina, a od takođe 566 u 2020. desetoro.

U MUP-u tvrde da bi bilo pogrešno zaključiti da je znčajno povećan broj pokušaja samoubistva zato što je, kako kažu 2019. godine evidentiran je izrazito mali broj pokušaja i samoubistava, zajedno.

Ta godina predstavlja odstupanje pa možemo zaključiti da je petogodišnji prosek evidentiranih samoubistva u Hrvatskoj 632, a 2020. godina je ispod proseka.

Petogodišnji prosek pokušaja samoubistva, s izuzetkom 2019. godine, zaustavlja se na 755, "u odnosu na šta je 2020. blago iznad proseka", kažu u MUP-u.

Obrnuti trend

Direktor Katarina Dodig Ćurković tvrdi da podaci MUP-a uopšte ne prikazuju realno stanje.

- Pet pokušaja?! Sigurno ih je bilo više! Samo sada u Zavodu imamo troje hospitalizovane dece koja su pokušala samoubistvo. U tih pet meseci imali smo oko 60 pokušaja trovanja, posekotina, davljenja. Ostaje otvoreno pitanje jesu li stvarno nameravali da okončaju svoj život ili su samo skretali pažnju na sebe - kaže dr Dodig Ćurković.

Ona dodaje da su metode bile takve da su mogle dovesti do tragičnog kraja.

- Pokušaja suicida ima jako puno i oni rastu, ne znam kako MUP prikuplja podatke, ali sad je sigurno u Hrvatskoj na pedijatrijama bar sedmoro, osmoro dece koja su se nečim otrovala - opominje dr Dodig Ćurković.

Selak Raspudić, upozorila je da se u odnosu na prethodne godine, kada su u statistici prednjačili dečaci i muškarci, sada beleži obrnut trend, pa su devojčice i žene ugroženije.

Taj zaokret Dodig Ćurković pripisuje upravo koroni.

- Svi stručnjaci suočavaju se s porastom agresivnosti i autoagresije kod devojaka u dobi od 14 do 17 godina, koja najčešće znači samopovređivanje, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, kao i teško suparništvo sa vršnjakinjama koji poprima oblike psihičkog zlostavljanja. Imamo rast poremećaja u ishrani, izgladnjivanja do smrti, imperativ savršenstva bukti u koroni kad djevojke imaju puno vremena za "savete" influenserki - kaže Dodig Ćurković.

(Telegraf.rs)