Potresne ispovesti izbeglica iz kolone bombardovane u Oluji: "Ubili su mi majku, brata, decu ranili"

U niskom letu avioni su preleteli kolonu u Svodnoj kod Novog Grada zakrčenu traktorima, prikolicama, zapregama i automobilima, a zatim su se okrenuli i krenuli da granatiraju

Akcija "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

Preporučujemo

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Na Petrovačkoj cesti, kod Bravskoga, između Bosanskog Petrovca i Ključa 7. avgusta bombardovana je izbeglička kolona. Hrvatski "migovi" granatirali su srpske civile. U dva minuta ubijeno je desetoro ljudi, a među njima četvoro dece.

U naletu hrvatskih "zračnih vitezova" poginuli su Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34), kao i Mika Kovačević (83). Pedesetak osoba je ranjeno, od čega najviše dece, dok su među starijima mnogi ostali doživotni invalidi.

Dušanka Pećanac radila je u polju kad je počeo napad. Nekoliko života ugasilo se u sekundi. Iz kolone je izvlačila ranjene i te slike nikada neće zaboraviti.

- Vrcaju patike, obuća, bježi jadni narod, sad će se kažu avion vratiti, pa će nas opet bombardovati, djeca mi jadna govore – joj teto, spašavaj, ne možeš to gledati očima - ispričala je ranije Dušanka Pećanac.

Na mestu na Petrovačkoj cesti, gde su stradale srpske izbeglice, postavljeni su krst i mermerna ploča na kojima su ispisani podaci o počiniocima, žrtvama i vremenu njihove pogibije.

"Hteli smo da popijemo hladne vode, a onda su nas granatirali"

Dušan je na Prijedorskoj cesti kod Svodne u trenu izgubio majku i brata, a umalo i decu. Dva hrvatska "MiG-a" gađala su kolonu izbeglica sa Banije i Korduna. Sve se dogodilo dan posle napada na Bravskom polju.

U niskom letu avioni su preleteli kolonu zakrčenu traktorima, prikolicama, zapregama i automobilima, zatim su se okrenuli i krenuli da granatiraju. Jedna raketa pogodila je zgradu Mesne zajednice, druga je udarila u stambenu zgradu i uništila balkon porodice Marjanović, a treća je udarila u kuću Draška Žujića i raznela potkrovlje.

U koloni su na mestu stradali Dušanova majka Marija Galogoža i brat Rade iz Slavskog polja kod Vrgin mosta. Stradao je i njihov rođak Mile Malobabić. Od iste granate ranjeno je četvoro dece i četiri žene iz porodice Galogaža i Malobabić. Ranjenih je bilo na sve strane.

Dušan Galogaža u šoku je pričao o trenutku u kojem je ostao bez majke i brata. Gledao je kako se geleri zabadaju u tela njegovo dvoje dece.

- Treći dan kako se izvlačimo i nekako smo se izvukli ispred artiljerije i svega. Došli smo ovde i računali smo da smo se izvukli, i rešili smo da stanemo da nešto pojedemo i popijemo, jer tri dana nismo ništa jeli. Skuvali smo kafu kod ljudi, i odmah smo krenuli ka izvoru da se napijemo ledene vode - priča Dušan šta je prethodilo tragediji.

Kaže da je krenuo da upali traktor kada je video avione da nadleću.

- Nisam ni video koji je. Naleteo je iz pravca Zagreba, preleteo je preko nas i u povratku je pustio granatu. Ubio mi je rođenog brata na mestu, mamu, brata od ujaka... Moja deca, mali ima samo deset godina, geleri su im se zarili po nogama. Na svu sreću oni su živi - pričao je Dušan u suzama.

Dušanovoj supruzi se geler zario u kuk. Snaju je geler pogodio u vrat.

- I snaja moja od rođenog brata je pogođena. Svi su odveženi u Prijedor - rekao je Dušan.

Očevici tragedije kažu da je narod bežao, da nisu znali kud će i gde će.

- Obasuli su nas veliki dim i vatra. Sva sam bila isečena i krvava. Okrenula sam se i ugledala sam je (Mariju Galogažu), ležala je na leđima, leva strana tela joj je bila odvaljena. Preko nje sam preskočila i uhvatila Radu za rame. Deca su bila nešto dalje... - priseća se Milka Malobabić koja je preživela granatiranje kolone.

Đuro Valadžija stajao je kraj traktora u kom su Marija i Rada poginuli.

- Sećam se jake eksplozije, pao sam pod traktor. Video sam se kad su se avioni okrenuli i krenuli na nas - ispričao je Đuro.

Surovo etničko čišćenje

Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine.

Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpečatio je 2002, ali ga hrvatske vlasti nisu izručile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. sve vreme bio u zagrebačkoj bolnici.

Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je 2002. da su SAD imale određena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije". To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.

- Niko ne može poreći da su se zločini nakon 'Oluje' dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba - rekao je Galbrajt.

Četiri godine kasnije Galbrajt je toj televiziji, pored ostalog, rekao da je on 1. avgusta preneo poruku svoje vlade tadašnjem predsedniku Tuđmanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske.

- Ali jasno sam pritom upozorio Tuđmana da se moraju zaštititi srpski civili, ali se on na ta upozorenja oglušio - rekao je Galbrajt u izjavi toj televiziji i istakao da SAD nisu odobrile operaciju čiji je cilj bio proterivanje srpskog stanovništva.

Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.

U međuvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Tužilaštvo haškog Tribunala odustalo je od podizanja optužnica protiv generala Petra Stipetića koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije "Oluja" i Mirka Norca koji su saslušani u statusu osumnjičenih. Norac je u Hrvatskoj ranije osuđen na 12 godina zatvora, što je kasnije smanjeno za godinu dana, zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na području Gospića i Karlobaga 1991, a u maju 2009. osuđen je na sedam godina zatvora za ratne zločine nad civilima u vojnoj akciji Medački džep 1993. godine.

Vrhovni sud Hrvatske potvrdio je oslobađajuću presudu za isti zločin bivšem generalu Rahimu Ademiju.

Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude.

Aprila 2011. Hrvatska radio-televizija (HRT) objavila je podatke Državnog tužilaštva Hrvatske (DORH) da su tokom i neposredno posle "Oluje" počinjena 24 ratna zločina u kojima je ubijeno 156 osoba, kao i da je za te zločine procesuirano samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije.

Više nevladinih organizacija iz Hrvatske je, takođe, u aprilu 2011. podsetilo na nekažnjene zločine tokom i posle akcije "Oluja" kada je, kako navode, ubijeno više od 600 civila.

(Telegraf.rs)