Veterinaru iz Gacka za 6 meseci jednog psa ubili iz puške, a drugog kamenovali: Strahuje za porodicu
Koliko daleko može da ide ljudski um dokazuje činjenica da se nakon neuspelog pokušaja trovanja, napadač ponovo vraća i kamenuje psa zatvorenog u boksu
Velemir i Slobodanka Damjanac iz Gacka sa svojom decom žive normalan život u iznajmljenoj kući. Njima je, kako kažu, nepravedno i iz nepoznatih razloga, oduzeta i porodična kuća. Oni poslednjih meseci žive u strahu jer im je nepoznati počinilac ubio dva psa, a posle svega oni se boje i za život svoje dece.
Kakvi su ljudi možda najbolje govore njihove reči "da je mnogo važnije da se piše o ubijenim životinjama, nego o izgubljenoj kući".
- Kuća se napravi nova, samo nek' se zdravo, ali nama naše pse niko ne može vratiti, to mnogo više boli od materijalnog gubitka koji smo doživeli. I kada smo morali da napustimo našu kuću, dostojanstveno smo izašli i nismo pravili probleme. Živimo kao podstanari, dobre smo komšije, što će vam svi u našem okruženju potvrditi, nema razloga za ovakve napade na nas - kažu Damjanci u razgovoru za Informer.
Pas ubijen iz vatrenog oružja
U februaru ove godine, nepoznate osobe su ušle na njihov privatni posed i iz vatrenog oružja usmrtili psa Mikija koji je u vreme napada bio zatvoren u boksu.
Srednjoazijski ovčar Miki, šest godina je bio deo ove porodice, nije bio agresivan pas niti je ikada nekog napao, niti učinio nešto loše, što ih je dodatno potreslo.
Velimir je po zanimanju veterinar i njegova ljubav prema životinjama je velika. Komšije za njega kažu da je u svako doba spreman da pomogne i da im se uvek našao u nevolji.
- Veka zovemo u podne i u ponoć i kad se krava teli i mačka razboli, nikada nije rekao da neće ili da ne može, uvek priskoči u pomoć, pa nas je ovaj incident sve dodatno uznemirio. Pitamo se kako je moguće u našem malom mestu ovakve stvari da se dešavaju - kažu komšije ove čestite porodice.
Svesni da se krivci ne nalaze i kada su u pitanju mnogo veći prekršaji, Damjanci odlučuju da slučaj ne prijavljuju policiji, nadajući se da će se na ovome završiti.
Trovanje i kamenovanje drugog psa
Nedugo nakon toga porodica je ponovo kupila srednjoazijskog ovčara, u narodu poznatijeg kao azijat.
- Astor je živeo s nama i taman kad smo pomislili da je onaj incident bio slučajnost, ponovo šok. Napadači su ponovo došli i pokušali da otruju psa. Sreća je pa je Velimir veterinar, pa je na vreme uočio simptome trovanja i na vreme reagovao, pa zlotvori nisu uspeli u svojoj nameri - kaže Slobodanka.
Koliko daleko može da ide ljudski um dokazuje činjenica da se nakon neuspelog pokušaja trovanja, napadač ponovo vraća i kamenuje psa zatvorenog u boksu.
Damjanci šokirani tim postupkom postali su zabrinuti i za svoju bezbednost i odlučili su da sve prijave policiji, ali naznaka da će se otkriti počinilac još uvek nema.
- Ovo je ogroman šok, nakon svega mi se na svome ne osećamo bezbedno. Nikome nismo u životu učinili ništa nažao, ako nismo pomogli, odnemogli nismo, ovo što se dešava poslednjih godinu dana za sve nas je ogorman šok i stres. Deca su očajna, zamislite samo kako je njima nakon svega - kaže Slobodanka.
Slobodanka kaže da je to treći put da je neko u šest meseci upao na njihov posed.
- Ovde više nije samo reč o borbi za zaštitu životinja, već jednostavno o zaštiti moje porodice da možemo u miru živeti i obavljati svakodnevne poslove. Mnogo smo ogorčeni i razočarani. Osećamo se izgubljeno, nemamo reči za sve ono što se desilo sa našim ljubimcima, koji su nam bili kao članovi porodice. Mi ne želimo da prihvatimo da takvi ljudi uopšte postoje - kaže vidno uznemirena Slobodanka.
Podrška prijatelja
Prijateljica porodice Damjanac, Vesna Bjeković Davidović, još je u februaru kada je usmrćen pas Miki, na svom Fejsbuk profilu pružila podršku ovoj porodici. Ona je objavila status u kojem je osudila nepoznatog počinioca i stala uz Damjance.
Slobodanka ima samo jednu poruku za izvršioca ili izvršioce ovih zlodela.
- Neljudi mogu sve oduzeti i uništiti, ali dušu i veru ne mogu. Sudija je jedan, nevidljiv i moćan, pravda je spora ali dostižna. Nasilju nad životinjama se mora stati na kraj, one ne smeju biti predmet nečijih frustracija, sve se može rešiti ljudski i razgovorom - zaključuje Slobodnaka.
Tačno je da se sve može rešiti ljudski i razgovorom, ako je neko čovek. Ali kako problem rešiti sa onima koji nisu ljudi, koji su u stanju da pucaju u zatvorenu životinju, koji su u stanju da otruju i kamenuju nemoćno štene, kome se onda obratiti. Samo nam preostaje da svi zajedno dignemo glas i o tome ne ćutimo.
(Telegraf.rs)