Dečak za primer: U školi ređa petice, a popodne vozi viljuškar da bi pomogao tati

Dečak iz Bugojna kaže da bi voleo i da njegovi vršnjaci batale telefone i da izađu napolje i nekad rade nešto korisno

Harun Sadiković je dečak za primer. Ima samo 13 godina, a već pet godina pomaže ocu u vođenju firme OKI Bugojno. U školi je odličan učenik sa svim peticama, a nakon škole vozi viljuškar, vrši prijem robe, računa bez digitrona i radi još mnogo toga.

Preporučujemo

Mališan, koji živi u Karadžama kod Bugojna, kaže da ocu pomaže svakog dana. Ustaje oko 5.30, u krevetu gleda da je do 23 sata. Dan mu je ispunjen obavezama, zato što tako želi. Nakon škole, obavezno se nađe da pomogne šta treba oko firme.

- Utovaram, istovaram, skeniram robu, vozim viljuškar. Tata mi je objašnjavao šta se kako radi, pa sam brzo savladao sve - kaže mališan.

Viljuškar je polako i sigurno učio da vozi, i već godinu dana radi na utovaru i istovaru robe. Harun kaže da mu ništa ne pada teško, te da posao radi sa zadovoljstvom.

- Jedino kada tovarimo neke teže stvari, onda zna biti malo teže - iskren je mališan.

On dodaje da nije razmišljao o tome čime će se baviti kada poraste. Prioritet je sad da završi školu, u kojoj ima mnogo uspeha. Sedmi razred je, kaže, završio sa prosekom 5,0. Znanje iz škole primenjuje i u poslu.

- Dobar sam u matematici, a kad se prima roba treba tu i sabrati i pomnožiti. Ja to sve radim bez digitrona - kaže mališan.

Slobodno vreme ovaj dečak ne provodi kao druga deca. Kako kaže, nema baš nešto mnogo želje da ne ispušta telefon iz ruku.

- Nemam želje da igram igrice i koristim TikTok, Instagram... Pogledam neke novosti i to bi bilo to - kaže Harun.

Voleo bi, kaže, da i njegovi drugari tako rade.

- To vreme provedeno na telefonu vodi u propast. Provode po čitav dan i čitavu noć, a ja im želim da budu što više napolju, kao nekad - kaže dečak.

(Telegraf.rs)