U Hrvatskoj živi 132.000 modernih robova: Svaki deseti zaposleni ima manju platu od Nepalaca s Visa

132.000 zaposlenih za svoj rad je primilo platu manju od 3.800 kuna (oko 59.400 dinara)

Ima li razlike između hrvatskog radnika i Nepalaca za koje se pre nekoliko dana pogrešno mislilo da su robovi na Visu? Pogrešio bi onaj ko bi dao odgovor da nema razlike, jer su Nepalci radili za veći novac nego što radi hiljade Hrvata. Od svih priča o Nepalcima robovima na Visu, ispalo je da im je gazda dugovao plate, njima četvorici oko 50.000 kuna (oko 782.000 dinara), koje im je isplatio preko advokata. Neke nije plaćao tri, a jednog radnika nije platio četiri meseca, navodi Slobodna Dalmacija.

Preporučujemo

Mesečne plate su iznosile po 4.000 kuna (oko 62.500 dinara), a Nepalci su poslodavca prijavili policiji zbog neisplate plata pa su pred istražnim sudijom splitskog Županijskog suda izjavili da su spavali na podu nekakve barake bez sanitarnog čvora, ali potvrdili su da su dobijali redovno hranu, pa čak i da im je poslodavac kuvao i s njima ponekad jeo. Rekli su i da im nije ograničavao kretanje, nego ih je samo upozorio da ne idu u mesto kako ih neko ne bi prijavio policiji dok im on ne sredi dokumenta.

Ispalo je tako da gazda nije trgovac ljudima, nego obični hrvatski preduzetnik koji malo odskače od ostalih jer je znao da kuva radnicima i s njima jede. A takvih baš i nema mnogo. Obično im je draže da objašnjavaju zbog čega radnicima ne mogu da daju veće plate i ukazuju da radnike plaćaju po tržišnoj ceni rada, dok oni sami, malo-pomalo, postaju vlasnici niza nekretnina, vozila i plovila. Oni sve bogatiji, a radnici od plate ne mogu poštene cipele da kupe ako ne jedu stari hleb s nevidljivim sirom i salamom.

U Hrvatskoj ima mnogo radnika koji zarađuju manje od Nepalaca. Takav je u aprilu bio svaki deseti zaposleni čovek u ovoj zemlji, njih 132.000, koji su za svoj rad primili platu manju od 3.800 kuna (oko 59.400 dinara).

Prosečna plata svih 1,3 miliona zaposlenih pravnih subjekata u aprilu je iznosila 7.082 kune (oko 111.000 dinara), a manje od toga zarađuje više od 60 posto, ili 792.000 zaposlenih. Svaki drugi zaposleni, njih 660.000, prima manje od 5.956 kuna (oko 93.000 dinara), koliko iznosi medijalna plata.

Minimalna plata 53.000 dinara

Državni statistički zavod u aprilu je objavio podatke o strukturi zaposlenih po visini plate za mart prošle godine. Te podatke objavljuje jednom godišnje, a prema poslednjim podacima, 5,9 posto zaposlenih u punom radnom vremenu, ili njih 64.810, zaradilo je manje od 3.400 kuna (oko 53.000 dinara) plate, koliko iznosi ovogodišnja minimalna plata pa je verovatno njihov udeo sličan i ove godine.

Od te i takve plate treba i živeti, jesti, plaćati račune, a oni koji imaju porodicu imaju i više izdataka. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2019, prosečni izdaci za potrošnju iznosili su 93.522 kune (oko 1.462.000 dinara) po domaćinstvu, ili mesečno po 7.793 kune (oko 122.000 dinara). Čak ni trenutna prosečna plata od 7.082 kune (oko 111.000 dinara) ne može podmiriti tu potrošnju, u kojoj je prehrana najskuplja.

Ishrana odnosi 26 posto ukupne potrošnje, ili 24.538 kuna, što je 2.044 kune mesečnog troška za hranu i bezalkoholna pića. Troškovi za električnu energiju, vodu, odvoz smeća, popravke i održavanje stana ečno po domaćinstvu iznose 704 kune mesečno, 410 kuna prosečni je mesečni trošak za pretplate za TV, internet i telefon...

Kad se podmiri hrana, računi i troškovi komunikacija, već je nestalo 3.158 kuna plate. Ako plata iznosi 4.000 kuna, ostaje 842 kune za sve ostalo, prevoz, gorivo, odeću, obuću, lekove, održavanje stana, rekreaciju, kulturu, kafe...

U riziku svaki penzioner samac

Hrvatske plate i penzije su takve da je u riziku od siromaštva svaki penzioner samac ili s članom porodice bez prihoda koji prima prosečnu ili manju penziju i zaposleni čovek koji izdržava porodicu s dvoje dece i zarađuje medijalnu platu. Da bi neko statistički bio u riziku od siromaštva, treba da ima manje prihode od onih koji su bili postavljeni kao prag rizika od siromaštva, a u Hrvatskoj je takvih ljudi pretprošle godine bilo 742.644.

Poslednji objavljeni podaci o riziku od siromaštva su za pretprošlu godinu, u kojoj je prag rizika za samce iznosio mesečno po 2.710 kuna (oko 42.000 dinara), a za domaćinstva s dvoje odraslih i dvoje dece mesečno po 5.691 kunu (oko 89.000 dinara). Medijalna plata pretprošle godine je iznosila 5.569 kuna, a trenutna medijalna za april ove godine iznosi 5.956 kuna.

Prosečna radnička penzija koju prima milion penzionera trenutno iznosi 2.635 kuna (oko 41.000 dinara). Zbog takvih primanja ljudi imaju problema s preživljavanjem: 1,44 miliona građana, ili više od trećine, živi u domaćinstvima koja teško i vrlo teško uspevaju da sastave kraj s krajem meseca.

(Telegraf.rs)