U Sloveniji epidemija mišije groznice
U mikrobiološkoj laboratoriji Medicinskog fakulteta u Ljubljani, koji jedini dijagnostikuje hantavirusnu zarazu koja izaziva mišiju groznicu, kažu da imaju mnogo posla
Broj zabeleženih slučajeva mišije groznice ove je godine u velikom porastu u Sloveniji, što se pripisuje povećanoj populaciji miševa usled bogatog roda semenskog žira u šumama kojim se ti glodari hrane.
- Do sada smo zabeležili više od 200 prijava hemoragične groznice - rekla je na konferenciji za novinare u sredu u Ljubljani epidemiološkinja Eva Grilc iz nacionalnog Instituta za javno zdravlje.
Lani su tokom cele godine zabeležena 252 slučaja, pa se ove godine računa na pravu epidemiju i rekordan broj jer se opasnost od prenosa zaraze pojavljuje i u letnim mesecima, sve do sredine jeseni.
Vrh sezone mišije groznice koja se širi virusom iz izmeta glodara je krajem juna i početkom jula, kad broj prijava počinje da pada, upozoravaju zdravstvene službe.
U mikrobiološkoj laboratoriji Medicinskog fakulteta u Ljubljani, koji jedini dijagnostikuje hantavirusnu zarazu koja izaziva mišiju groznicu, kažu da imaju mnogo posla, a bave se i dijagnostifikovanjem sumnji na koronavirus.
Od 516 preuzetih uzoraka na hantavirus pozitivno je bilo 203, a neki su oboleli zbog visoke temperature mislili da su se zarazili korona virusom.
Brzo prijavljivanje slučajeva
- Radimo na urgentnim slučajevima i nismo očekivali da će se epidemija mišije groznice nakon one iz 2019. tako brzo ponoviti - rekla je Tatjana Avšič Županc iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta.
Lekari koji se bave onima koji završe u bolničkom krevetu navode da do sada nisu imali teških komplikacija, premda bolest može teško da ošteti jetru, a pacijent da završi na dijalizi, a nije bilo niti jednog smrtnog ishoda.
Možda tome doprinosi i brzo prijavljivanje slučajeva, jer zdravstvene vlasti pred svaku sezonu izdaju uobičajena uputstva kojima se rizične grupe pozivaju na oprez i upozorenja kako da se spreči unošenje virusa u organizam.
Do toga dolazi udisanjem prašine od mišijeg izmeta u kojoj je virus, na primer pri čišćenju podruma i ostava, kod radova u šumi, u skladištima, na njivi, pa čak na odmoru u prirodi, prilikom kampovanja.
Skladišta, potkrovlja i druge prostorije gde su bili glodari treba najpre da se izvetre najmanje 30 minuta, treba da se nosi maska i koriste dezinfekciiona sredstva, a ako prostoriju treba čisti treba pazitit da se ne praši kako se prašina s virusom ne bi širila prostorijom, neke su od preporuka struke.
Kako prenose hrvatski mediji, u Rijeci je zabeležena velika najezda miševa.
Na ovaj problem upozorili su iz Opšine Klana uz reči kako su u okvirima mogućnosti pristupili rešavanju problema, pa u suradnji s Veterinarskom stanicom Rijeka obavili potrebne deratizacije i dezinsekcije.
Osim toga, meštane upozoravaju da prilikom boravka u šumi pojačano brinu o higijeni i pridržavaju se preporučenih mera, a isto tako, koliko mogu osiguraju i svoje kuće, okućnice i vrtove.
(Telegraf.rs)