Korona se smiruje, ali drugi virus "preti": U Banjaluci umro mlađi muškarac od mišje groznice

Osnovna mera prevencije je lična higijena, kao i higijena hrane, naročito voća iz prirode, poput šumskih jagoda

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju na opasnost sa kojom se građani Bosne i Hercegovine suočavaju od hemoragične groznice, poznatije kao mišja groznica, nakon što je zabeležen jedan smrtan slučaj. Od posledica ove bolesti preminuo je jedan muškarac (37) u Banjaluci. 

Preporučujemo

Pandemija korona virusa se postepeno smiruje u ovoj zemlji i trenutno je pod kontrolom, međutim, zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj informisale su javnost o prvim slučajevima mišje groznice, piše Avaz.ba.

Do infekcije hantavirusom, koji prenose miševi, dolazi zbog prljavih ruku i prenosi se kroz usta. Takođe do nje dolazi i kontaminiranom hranom i pićem, udisanjem prašine kontaminirane sekretima zaraženih životinja, direktnim kontaktom kroz oštećenu kožu ili sluzokožu i ugrizom zaražene životinja.

Šef Klinike za infektivne bolesti UKC Sarajevo, doc. dr Rusmir Baljić na rizik je upozorio putem društvenih mreža.

- Već neko vreme imamo veliki broj, desetine mladih iz srednje Bosne, Bugojna, Travnika, Jajca, koji nam dolaze sa teškim oblikom hemoragijske groznice. To su pretežno šumski radnici i najizloženiji su potencijalnoj infekciji. Međutim, čini se da ćemo pojedinačne slučajeve imati i u drugim delovima zemlje, uključujući i Sarajevo, a da biste oboleli od ove bolesti, ne morate biti strogi šumski radnik - najavio je Baljić.

Ljubitelji prirode su, takođe, pored šumskih radnika u riziku da obole. Pored njih rizikuju da se zaraze i drugi koji dolaze u kontakt sa kontaminiranim zemljištem, šumskim voćem ili poljoprivrednim proizvodima.

Šef Odeljenja za zarazne bolesti Kantonalne bolnice Zenica, prim. Doktorka Eldira Hadžić objašnjava da je reč o bolesti koja nikada "ne gori", već je stalno prisutna u našoj sredini.

- Mišja groznica se javlja sporadično, obično u proleće i leto, a mi ovu bolest imamo svake godine. Ona pogađa šumske radnike direktnim kontaktom i unošenjem virusa u telo prljavim rukama, ali i druge koji dolaze u kontakt sa zaraženim voćem ili šumsko voće. Prvi slučajevi zaraze su uvek najteži, ima i smrtnih slučajeva, jer je koncentracija virusa kod životinja koje ga prenose veća - objašnjava dr Hadžić.

Osnovna mera prevencije je lična higijena, kao i higijena hrane, naročito voća iz prirode, poput šumskih jagoda.

- Simptomi ove bolesti su visoka temperatura, bolovi po celom telu, posebno u leđima i mišićima nogu, najviše u preponama, a ljudi imaju i vrtoglavicu. To su prvi simptomi, a zatim mokrenje opada, opšte stanje pogorša i tada se završe u bolnici - navodi dr Eldira Hadžić.

(Telegraf.rs)