Opusteli Knin u siromaštvu čeka lokalne izbore: Kandidat za gradonačelnika i jedna Srpkinja

U naselju Kistanje nekada je živelo oko 1.000 ljudi, isto toliko u okolnim selima. Gotovo isključivo Srba. Vratilo ih se tek oko 70.

Foto: Shutterstock

U Hrvatskoj se u nedelju biraju lokalne vlasti, posle kampanje koja je ostala u senci državnih zvaničnika. Mesecima traje prepucavanje predsednika Milanovića i premijera Plenkovića. Pominju se kupaći kostimi, mišići, šta ko pije od alkohola i reči poput "iskompleksirani klovn", "jazavac", "piroman", "prevarant". Takve izjave, ipak, ne mogu da zasene stvarnost i nemaštinu u kakvoj žive neke hrvatske opštine. Primer je Knin, gde se za opstanak bore i Srbi i Hrvati.

Basu – autohtonu vrstu sira iz ličkog kraja, u Dalmaciji pravi porodica Šimpraga. Po povratku iz izbeglištva u Srbiji počeli su od nule, a stigli do lokalnog brenda koji prodaju sve do Istre.

- Nama je cilj bio da se vratimo zato što svoje želimo da sačuvamo, tu se najbolje osećamo i odavde najbolje možemo pomoći, odnosno izvesti na put i svoju decu- kaže Boro Šimpraga iz Radučića kod Knina.

Sasvim drugačija priča može se čuti u centru Knina od Milana Bradaša, koji grad nije napustio ni po ulasku hrvatskih snaga avgusta 1995. godine. Po zanimanju je glumac, ali reklo bi se da živi u drami.

- U Kninu se živi loše. Živim sa 1.500 kuna mirovine, ne mogu reći da je to dovoljno za preživljavanje, ali tako živim. Moram- ističe Bradaš.

Srpkinja povratnica prvi put kandidatkinja za gradonačelnicu

O nepovoljnoj situaciji u Kninu, ne samo za Srbe, govori slika Donjeg Grada – zapuštenog i napuštenog. Građani se žale da nema posla, zbog čega mladi odlaze.

Knin / Foto: Pixabay/kamerman1960

Sa praznih izloga bolje obećavaju kandidati za čelna mesta u gradu. Prvi put i jedna Srpkinja sa izbegličkim i povratničkim stažom.

- Možda su mene te stvari naučile da živim na drugačiji način, da živim, da volim svoje, a poštujem tuđe. Školovala sam se i u Kninu i u Zagrebu, ali opet sam se vratila u svoj Knin i želim da napravim ono najbolje što mogu- kaže Anja Šimpraga, kandidatkinja za gradonačelnicu Knina.

A dok se čeka bolje, ovde su i dalje omiljene predratne priče, piše RTS.

U naselju Kistanje nekada je živelo oko 1.000 ljudi, isto toliko u okolnim selima. Gotovo isključivo Srba. Vratilo ih se tek oko 70.

"Veselo srce, dug život" 

Četiri glavne ulice nekada su bile rasadnik intelektualaca. Kažu da je u jednom trenutku ovde živelo više od 80 visokoobrazovanih ljudi.

Knin / Foto: Pixabay/kamerman1960

Jedan od njih, pod orahom koji je sadio sa ocem pre šest decenija, priseća se da je nekada lokalnu fudbalsku utakmicu gledalo i po 5.000 ljudi. Toliko Srba danas nema u celom Kninu.

- Ja mislim da bi se ljudi tu, ipak, vraćali, ali treba ispuniti dva uslova. Prvi uslov je da to hrvatska država želi, a ja imam osećaj da ne želi. A drugi – ako već želi, da se malo i pomogne- smatra Ljupče Mandić.

A zašto se uprkos svemu neki Srbi i dalje vraćaju sažeto je u narednih nekoliko rečenica... "Ima jedna poslovica koja kaže: 'Veselo srce, dug život.' Eto, ja se toga držim. Ovde mi je srce veselo", naglašava Mandić.

(Telegraf.rs)