Jeziv izazov širi se među mališanima u Rijeci: Dete umalo poginulo

Mališani priznali da svake subote izvršavaju ovaj izazov, na rođendanima

TikTok izazov koji se sastoji u tome da dete legne nasred puta i izmakne se neposredno uoči dolaska automobila tek je poslednji u nizu opasnih i bizarnih izazova koji se šire društvenim mrežama, a na njih nisu imuni ni riječki osnovci, piše Novi list.

Preporučujemo

Riječke škole u poslednje vreme sve češće upozoravaju roditelje da obrate pažnju na to šta deca na društvenim mrežama rade i ozbiljno shvate opasnost koja može da proizađe iz izazova s društvenih mreža.

Međutim, vođa Tima za psihološke krizne intervencije, psiholog OŠ Podmurvice Nada Kegalj, kaže da riječkim osnovcima za opasne igre i izazove nije potrebna inspiracija s Tik Toka, jer oni su osmislili sopstvene.

- U Rijeci je popularna igra 'škarice', a sastoji se u izazovu da dete pretrči dvosmernu ulicu u trenutku kada njome iz oba smera dolaze automobili. Takođe, nekada je bio izazov da se pretrči preko pruge kada dolazi voz. Sada to više nije popularno, već je izazov stati što bliže uz prugu raširenih ruku i čekati da voz prođe. Naravno, na način da se stane što bliže uz voz. To sam saznala tako da sam bila na jednoj kriznoj intervenciji u vezi sa detetom koje je zbog izazova umalo poginulo. Kasnije sam to ispričala učenicima u svojoj školi, a oni su me šokirali izjavom da se to radi svake subote na rođendanima. Rijeka je prepuna železničkih pruga koje prolaze kroz grad. Tako da im očigledno ne treba Tik Tok da bi osmislili opasan izazov - kaže Kegalj.

U Osnovnoj školi Srdči susreli su se s jednim izdvojenim slučajem takozvanog "izazova gušenja" (Blackout Challenge) sa TikToka, a taj jedan slučaj bio je dovoljan da se upali alarm i pošalje upozorenje svim roditeljima.

Radilo se, kaže pedagog Aleksandra Smolić, o učeniku sedmog razreda koji je snimio izazov gušenja. Blackout izazov je igra padanja u nesvest. Ona već više od godinu dana kruži internetom, a sastoji se u tome da učesnici namerno prekidaju dotok kiseonika, pokušavajući da izazovu osećaj koji čovek doživi neposredno pred smrt, odnosno pred gubitak svesti. Reč je o izazovu zbog kojeg je u Italiji preminula desetogodišnja devojčica, a potom i desetogodišnji dečak u Srbiji. Iako TikTok za svoje korisnike propisuje minimalnu starost od 13 godina, u tu društvenu mrežu se uključuju i mlađi korisnici, a raspon godina, kaže Smolić, je šarolik.

- To kreće već od 4. razreda pa sve negde do 7. razreda, dok osmaci pokazuju ipak određenu dozu ozbiljnosti. Radi se o ataku na mladu i nerazvijenu ličnost i koristi se potreba dece te dobi da se dokazuju pred svojim vršnjacima. Često je dovoljno samo osmisliti dovoljno bizaran izazov i plasirati ga toj populaciji koja ga je nažalost spremna da ga izvrši ne bi li imala priliku da ostvari kakav virtualan ili realan "lajk". To je socijalni inženjering koji se vrlo opasno nameće najosetljivijoj populaciji, a to su učenici. Primetili smo da su devojčice sklonije tome, jer su pune sumnji oko socijalnog statusa u razredu te su zbog toga puno ugroženije. Današnja generacija dece ostvaruje se realno i virtualno u jednakom obimu i ako postignu neki cilj u virtualnom svetu, smatraju ga ostvarenjem i u realnom okruženju. Za njih su virtualno i stvarno nedeljivi - pojašnjava Smolić.

Dodaje i da je reč o prastarim mehanizmima koji su sada dostupniji i vidljiviji deci upravo zbog prisutnosti društvenih mreža i napominje da se radi o situacijama u kojima je teško delovati, jer digitalni izazovi su uvek korak ispred nas.

- Potrebno je proveravati prisutnost i sadržaje koje deca dele na društvenim mrežama - kaže Smolić.

Kegalj dodaje da se ovako opasnim izazovima može doskočiti samo razvijanjem kritičkog mišljenja, ali ne i zabranama, jer zabranjeno je voće najslađe.

Izazovi s TikToka nisu jedine opasnosti koji vrebaju s društvenih mreža, jer kako ističe Kegalj, među osnovcima praćenje influensera prava je pošast. Oni im savetuju kako da beže s nastave ili varaju, a anonimnim anketnim upitnikom koji je ispunilo 113 učenika 7. i 8. razreda, Kegalj je uočila da 87 odsto devojčica i 67 odso dečaka prati influencesske kanale.

- Maloletnici nisu biološki, socijalno, psihološki ni emocionalno zrele osobe. Oni se razvijaju. S obzirom na to da nemaju iskustva ni znanja, lako postaju mete negativnih uticaja. Influenseri nameću vrednosti, a imaju iskrivljenu sliku stvarnosti i kao takvi utiču na druge, dok su deca ranjiva skupina. Oni su sunđeri - upozorava Kegalj, piše Novi list.

(Telegraf.rs)