Komšije sve deblje: Hrvati se, pored korone, bore sa još jednom pošasti - pandemijom gojaznosti

U sledećih 30 godina, ukoliko se ne zaustavi ovaj problem kod dece i odraslih može se očekivati skraćenje životnog veka za 3,5 godine

Tokom 2003. godine 63,4 posto odrasle populacije u Hrvatskoj imalo je višak kilograma. Danas ih je manje - 57,4 posto odraslih. Žene su značajno smanjile udeo problema s debljinom, dok su hrvatski muškarci prvaci Evrope - čak 67,6 posto muškaraca starijih od 18 godina ima previše kila, rekla je doktorka Sanja Musić Milanović, iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo tokom gostovanja u Dnevniku HRT-a.

Preporučujemo

Posebna pažnja posvećuje se debljini kod dece. Oko 35 posto dece u uzrastu od 8 godina u Hrvatskoj ima prekomernu težinu.

- To je jako veliki udeo, srećna vest je da smo zaustavili porast. Videćemo šta će biti u sledećem istraživanju s obzirom na lokdaun. Mi od 2003. do 2015. linearno rastemo. Mi smo 2003. imali 20 posto dece s previše kilograma. 2015. kao i danas, 35 posto. Naša deca su od 1980. narasla oko 10,5 cm i udebljala se oko 7,5 kg, podjednako dečaci i devojčice. To baš nije u redu, to dovodi do problema debljine - kazala je Musić Milanović, prenosi Slobodna Dalmacija.

Debljina nije individualan izbor, naglasila je.

Debljina je normalan odgovor normalnih ljudi na nenormalno okruženje

- Stavljanje tolikog pritiska na pojedinca nije u redu. Debljina je normalan odgovor normalnih ljudi na nenormalno okruženje. Mi živimo u okruženju koje podstiče previše unosa, a premalo potrošnje. Na ulasku u osnovnu školu 88 posto naše dece je dovoljno telesno aktivno 60 i više minuta dnevno, na izlasku samo njih 17 posto. Onda mislim da ne možemo govoriti o individualnoj odgovornosti ili odgovornosti roditelja, nešto sistemski treba promeniti - kazala je Musić Milanović na HRT-u.

U sledećih 30 godina prema simulacionom modelu, otkrila je Musić Milanović, ukoliko se ne zaustavi ovaj problem kod dece i odraslih može se očekivati skraćenje životnog veka za 3,5 godine.

- Debljina će biti odgovorna za pola miliona bolesti. Mi ovog trenutka trošimo 6,6 posto budžeta zdravstva u Hrvatskoj samo na debljinu, na posledice debljine, ne na prevenciju - rekla je.

Sindemija - sinergije dve pandemije

Prva istraživanja pokazuju, kazala je Musić Milanović, da je kod odraslih u zadnjih godinu dana došlo do porasta indeksa telesne mase za kilogram po metru kvadratnom.

- Što je zaista jako puno. Otprilike u 10 godina raste između 0,4 i 0,5 posto kilograma po metru kvadratnom, a ovo je u godinu dana 1. Postoji termin sindemija, to je sinergija dveju pandemija, imamo pandemiju debljine i pandemiju kovida, evidentno postoji dvosmerna povezanost. Ako imate debljinu, imate dvaput veći rizik da budete pozitivni na koronu, triput veći rizik da završite u jedinici intenzivnog lečenja - rekla je.

(Telegraf.rs)