Sećanje na heroja velikog srca, Srđana Aleksića: "Srđo nije uludo poginuo, živi u ljudima"

- Danas Srđo ne da živi kod mene, u meni kao ocu, već osećam da živi u svakom dobrom čoveku, da Srđovo telo stvara nove ljude - kaže njegov otac Rade

Danas se navršava 28 godina od smrti hrabrog mladića iz Trebinja Srđana Aleksića, koji je stradao braneći prijatelja Alena Glavovića i hrabrim činom postao sinonim humanosti.

Preporučujemo

- Srđo nije uludo poginuo, živi u ljudima širom BiH, Srbije. Herojstvo se dogodi slučajno, čovečnost živi s nama”, “Srđan je umro ispunjavajući ljudsku dužnost”, “Srđan nije bio heroj, već običan momak, ostaće pojam dobrote” – samo su neke od izjava Radeta Aleksića, Srđanovog oca.

- Danas je dan kada je sahranjen Srđo Aleksić, dan kada je sahranjeno njegovo telo. Tada nisam znao da će Srđan nastaviti da živi, ostati da živi kao uspomena na nešto učinjeno ljudsko, nešto što je dalo neki tračak nade u zlom vremenu. Danas Srđo ne da živi kod mene, u meni kao ocu, već osećam da živi u svakom dobrom čoveku, da Srđovo telo stvara nove ljude, stvara u njima čovečnost, želju da živi sa svakim čovekom koji dobro misli, koji dobro radi i koji želi da radi od svog rada, ne uzimajući tuđe - priča za N1 Srđanov otac, Rade Aleksić.

- Želim da to bude poruka i da današnjem čoveku, pogotovo mladog čoveka treba da uputi, da je u opštem dobru i njegovo dobro. Treba ga osloboditi pohlepe... Ta pohlepa ne da da se razvija normalan čovek, da se razvija čovek budućnosti i sa osećajem za svakog a i drugoga sa ljubavlju i željom da zajednički živi - dodao je on.

"Ponosan sam čovek"

Rade ističe da kada ide gradom kao “ponosan čovek, bez obzira na gubitak i mlađeg sina pre Srđana”

- Ponosan sam čovek! Pozdravlja me mlad svet iako sam star, a to je sve zahvaljujući njihovom sećanju na Srđana. Vrlo često me iznenade ljudi koji žele da dođu iz Sarajeva, Zenice, Beograda… da se sretnemo, popričamo, odemo Srđanu na grob i onda mi kažu posle posete groba da se osećaju nekako čovečnije, da osećaju toplinu koju dobijaju iz Srđanovog dela. To je za mene najveća pohvala i najveća sreća što ljudima to delo Srđanovo čini dobro. Čak se nadam da ćemo brzo da prestanemo da se brojimo na Srbe, muslimane… da ćemo svi biti ljudi koji ćemo složni graditi svoj život - izjavio je Rade.

Danas mnoga takmičenja nose ime Srđana, trgovi su dobili ime po ovom hrabrom mladiću, posthumno mu je dodeljena Povelja Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, a Rade objašnjava kako je to za njega samo putokaz mladim ljudima da se sećaju Srđana, da ih podseća šta je uradio, da stvore “sebe kao lik koji je čovečan, lik koji neće da deli ljude ni po čemu osim po čojstvu, prijateljstvu, drugarstvu”.

"Ne dajte se, borite se"

- To je za mene mnogo više. Želeo bih da mladi ljudi prave skupove, razgovore, da razgovaraju o ovome o čemu sada pričamo - o tome kako stvoriti budućnost. Nego ne daju nam. Stalno nas vrh politike vodi ka svome toru da budemo ograđeni. To me boli. Zato pozivam mladi svet: “Ne dajte se, borite se, neka Srđanovo delo bude samo putokaz kako to treba raditi u životu” - naglasio je.

- Poštujem genetiku, svoje pretke, ljude koji su živeli normalno, koji nisu nikad učinili nikome zlo. Kad se završio Drugi svetski rat, devetoro dece moga dede bilo je u partizanima i svi su preživeli. Deda nam je rekao kada se porodica sakupila: “Deco, rat je bio, zlo je bilo, ali nemojte slučajno da od danas bilo čija majka pusti suzu od bilo kog vašega dela”. Tako da se to prenosi i dan-danas - objasnio je Srđanov otac.

(Telegraf.rs)