Šta stoji iza velike migrantske krize u Bosni i Hercegovini?

Procenjuje se da je od januara 2018. godine u zemlju stiglo oko 70.000 ljudi, a samo mali deo njih traži azil. Većina njih pokušava da uđe u EU preko Hrvatske

Na prvi pogled fotografije ljudi koji se smrzavaju u improvizovanim šatorima prekrivenim snegom u blizini bosansko-hrvatske granice izgledaju svima kao dobro poznata priča o mukama migranata koji su krenuli put Evropske unije. Ali, zaronite li malo dublje, pojavljuje se mnogo složenija priča.

Preporučujemo

To je priča koja naglašava "nefunkcionalnu prirodu" posleratne Bosne i Hercegovine i uvid su u to koliko i Evropska unija i lokalne vlasti žele da zadrže migrante pred svojim vratima, piše Euronews.

Bosna se u poslednjih nekoliko godina pojavila kao poprište za migrante koji hitaju ka EU. Procenjuje se da je od januara 2018. godine u zemlju stiglo oko 70.000 ljudi, a samo mali deo njih traži azil. Većina njih pokušava da uđe u EU preko Hrvatske. Međutim, zatvaranje granica usled pandemije kovida-19 i izveštaji o "ilegalnim guranjima nazad" doveli su do toga da su mnogi završili "zarobljeni" na severu BiH.

Oko 3.000 migranata nalazi se u kampovima i skloništima u severozapadnom Unsko-sanskom kantonu, gde su se problemi i pojavili.

Uoči praznika, fokus se intenzivirao na kamp Lipa, dom za manje od 1.000 migranata. Otvoren je prošlog aprila, ali se EU i lokalne vlasti nisu saglasile oko njegovog životnog veka. Brisel je to video kao privremeno rešenje van grada usled pandemije kovida-19, dok su meštani, željni da odvedu migrante iz svojih gradskih centara, videli to kao trajno rešenje.

Međutim, sa približavanjem zime, Lipa nije bila povezana ni sa vodom za piće, niti na električnu mrežu. To je podstaklo Međunarodnu ogranizaciju za migracije (IOM) da se 23. decembra u znak protesta povuče iz upravljanja objektom, optužujući lokalne vlasti.

Nisu imali gde da odu, pa su migranti danima bili prepušteni paljenju vatre kako bi se zaštitili od hladnoće. Neki su živeli u improvizovanim skloništima u šumi ili u napuštenim kućama.

Na pitanje ko je odgovoran za ove neprilike, ambasador EU u zemlji Johan Satler rekao je da je to "izveštačena humanitarna kriza". Stoga, ukoliko je ovo problem na koji je čovek uticao, šta je zapravo dovelo do toga?

Sarajevo protiv Bihaća

Lokalne vlasti u Bihaću, Unsko-sanski kanton, godinama su se borile protiv Sarajeva u pokušajima da zadrže kampove za migrante na selu i van gradskih centara.

Poznata kao "Bira", to je bila bivša fabrika frižidera koja je bankrotirala 2015. godine. Pretvorena je u sklonište za migrante 2018. godine i koštala je EU 25.000 evra mesečno za najam, navodi IOM.

Zatvorena je u septembru prošle godine zbog zabrinutosti za javno zdravlje, a do tada su migranti već počeli da žive u kampu Lipa. Meštani su se suprotstavili težnjama Sarajeva i Brisela da ponovo otvore "Biru", redovno protestujući ispred njenih vrata.

- Nemamo ništa protiv ovih ljudi, samo želimo da nam se vrati mir - rekao je Adnan Habibija, bivši član Gradskog veća u Bihaću tokom protesta.

Regionalno ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdilo je da je nakon zatvaranja "Bire" stopa kriminala opala.

Bosna protiv EU

Dok je lokalno stanovništvo govorilo "što je dosta - dosta je", Brisel je vršio pritisak na Sarajevo da ovaj problem nestane, tvrdi novinar i analitičar Refik Hodžić.

EU je Bosni, koja se prijavila za pridruživanje bloku 2016. godine, obezbedila 89 miliona evra za upravljanje situacijom, rekla je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero za "Euronews". Gotovo sav ovaj novac, kako se navodi, ne ide direktno bosanskim istitucijama. Umesto toga, kanališe se preko IOM koji je primio skoro 77 miliona evra od juna 2018. godine.

- Nažalost, Bosna je u potpunosti zavisna od EU zbog svoje političke i ekonomske stabilnosti, gledajući na EU kao na svetlo na kraju tunela. Nijedan političar u Sarajevu ne bi se usudio da kaže EU: Pazite, morate da se suočite sa ovim problemom tako što ćete ne samo opremiti kamp šatorima, već na širi način, hajde da se pozabavimo ovim zajedno - rekao je Hodžić.

Među mogućim rešenjima problema bio bi i ulazak BiH u EU i preraspodela migranata sa legitimnim zahtevima za azil u druge zemlje bloka. Ali Peter Van der Aueareat, predstavnik IOM u Bosni smatra da bi to uzorkovalo više migranata koji dolaze u zemlju.

U naizgled odustvu dugoročnog odgovora, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Džozef Borelj podsetio je Bosnu na iznose koje je blok već staio na sto, uključujući 3,5 miliona evra za opremanje migrantskog centra "Bira". Istakao je da je, uprkos novcu, centar ipak "ostao neiskorišćen".

- EU ima vrlo arogantan i kolonijalni stav. Borelj u suštini kaže: Dali smo vam milione evra, ovaj problem mora da bude rešen odmah. Kada zapravo Bosna prati od toga zbog stava EU da militarizuje granice i gura migrante unazad. EU igra na slabu državu Bosnu, naređujući im - rekao je Hodžić.

Peter Stano, portparol EU za spoljne poslove, upozorio je da će Bosna snositi posledice za ambicije za članstvo u EU ukoliko ne ispuni zahteve Brisela i ne reši krizu u Lipi.

Bosna protiv Međunarodne organizacije za migracije

IOM je takođe primio kritike. Frustriran neuspehom da migrantski kamp Lipa učini pogodnim za zimu, pretio je da će se povući iz upravljnja. Na dan kada je IOM izašao, 23. decembra, kamp je zapaljen.

- Iz nekoliko razloga, uglavnom političkih, nikada nije povezan sa glavnim vodovodom i električnom energijom. Sada sa ovom vatrom nikada neće ni biti - naveo je IOM.

Gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić ima drugačiju verziju događaja. Žalio se da od juna prošle godine niko, ni centralna vlast, ni organizacija, nisu imali kontakt sa Lipom.

- Potrošili smo, zajedno sa kantonalnom vladom Unsko-sanskom oko 250.000 evra za pripremu lokacije Lipa. EU i USAID potrošili su više od milion dodatnih evra. Nema smisla da je IOM zatvorio Lipu - rekao je on.

Hodžić takođe kaže da je stav IOM "potpuno zbunjujući".

Kantoni jedni protiv drugih

Kako navodi "Euronews", iako je posleratna Bosna relativno živi u miru, navode da nefunkcionalni politički sistem odražava postojane etničke podele, a kancelariju predsednika dele tri čoveka.

Dodaje se da kada je reč o migrantima, "Hrvati i Srbi odbijaju da ugoste migrante na teritorijama na kojima su oni etnička većina". Stoga je prijem migranata spao na ramena muslimanskih Bošnjaka.

Svaki od deset bosanskih kantona ima moć donošenja vlastitih odluka o migrantima, čime sprečava svaki pokušaj njihovog preseljenja negde drugde u zemlji. Primer za to je ubrzo nakon što je vatra progutala veći deo kampa Lipa, autobusima je krenulo prebacivanje migranata u Bradinu, udaljenu 320 kilometara. Lokalne vlasti su to sprečile, ostavljajući migrante da čekaju u autobusima više od 24 sata.

Navode da je Milorad Dodik više puta govorio o tome da neće imati prihvatne centre za migrante na teritoriji kojom upravljaju bosanski Srbi.

Nakon neuspešnih pokušaja da se prebace negde drugde, 980 migranata je i dalje u Lipi. Uslovi su u poslednjih nekoliko nedelja poboljšani i na lokaciji trenutno ima struje.

Kao što IOM naglašava, migranti su u tranzitu i ne žele da ostanu u Bosni. Tokom 2019. godine manje od tri odsto njih izabralo je ili je uspelo da se registruje kao tražioci azila. Većina njih jednostavno čeka priliku da pređe granicu sa Hrvatskom. Krajni cilj je, u većini slučajeva, Nemačka.

(Telegraf.rs)